Vojin

г- ■ р : | гашинр ш шт, - , орган. војничких судов.4 227 ном стану сваког корпуса и најпосле у својој дивизији. Но ову комбинацију немогуће је удејствовати, зато, што су разне дивизије између себе здраво удал>ене, и што је здраво тешко магновено узети официре из н.ихових корпуса, те да једни иду у главни стан , други у стан корпуса и трећи у суд своје дивизије. Писци оваквих предлога заборавили су били, да организацнја наше нове војске није онаква, каква бејаше у време Лудвика XIV и Лудвика XV. Дивизија, састављена из више делова сваког рода војске, јест најпростији основак дејствујуће војске, као што је чета основак за организацију сваке регименте. Сајузом више чета постао је баталијун, више баталијуна регимента. више регимената бригада, више бригада дувизија, више дивизија корпус и више корпуса цела војска. Известно је дакле да се увек из регимената, ма какве оне биле, узимају чланови у војнички сз д, а да би пак суђаје и из сваког корпуса у војнички суд узети могли, треба да знамо како војска у пољу дејствује. Из ових неизказаних тсшкоћа увиђамо како је паметно и лако удејствовати организацију 1796 и 1797 године, која нам је донела војничке судове само при дивизијама, јер су оне делови, који заједно раде, који нису никад много удаљени, и при којима могућно је имати сталан војнички суд , који увек са дивизијом самом иде. Најпосле само је дивизија онај део, у ком је већи број војске скупљен. Тешко је појмити , како би се војнички суд и нри оделењама увести могао. Законодавно тело, увиђајући ово најпростије војничко незнање , укинуло је неточне предлоге обновљене владе. Ови предлози нису се могли извршити ни у мирно доба ни у областним дивизијама, јср док су за шест месеци председник и суђаје вршили судску дужност, дотле никакве замене нису у Фронто-