Vojin

КЊИЈКЕВНОСТ 247 буду као предња стража, да заузму висине М. Белведерске и М. Роске, које су биле на путу у СолФерино. 23. Лунија рано у јутру, прича писац дал>е, буде одређен мајор Моранд са 3 чете зуава и нешто коњице, да осмотри предео опо СолФерина. Мајор Моранд јави по повратку, да је СолФерино врло јака позиција и изјави, да би савестно било, да је Французи заузму; тако исто казао је, да од непрнјатеља ништа приметио није. Но овај извештај није никаквог употреблења имао, тако исто олако сматран је и извештај страже на М. Росу, која је око 3 сата по подне ведики облак од прашине преметала а ако 5 сати дурбинима догледала, да непријатељ предео око СолФерина заузима. Најпосле сву сумњу одклони једна коњичка патрола, која се око 6 сати по подне на путу од СолФерина водећем појави, и једној зуавској па-гроли вагру измами. У вече пак угледала је стража са висина миоге ватре у биваку непријател>ском. При свем том опет сви су тврдо држали, да ће Аустријаици напад за Минчијом очекивати и сам МакМахон, чијије корпус највише напред нстакнут био, ннје мислио , да ће 24. Јунија прн наступању на непрнјатеља нагазити. Он је заповедио, да пртљаг одма за војском иде и тако је изгледало, да се мирно маршира а не непријатељу на сусрет иде. У јутру рано у 3% сата крене се други корпус Гидизолу: кад су већ на нуту бнли, се-1е се, да је зуавски баталнјун остао на М. Росу на мртвој страгки и зато баш писца прате, да зуавнма однесе заповест, да војском иду. Кад се зуавн са страже крену, аус.тријске страже нагну и неколико њихових метака стигну један део воза, који се одоцнио био, пре него шго их је предводница Форајева натраг узбила.