Vojin

258

ВОЈИН

или помоћник његов, који је био државни правозаступник сео је до председника и изнео наредбе и извештаје. Председник је сад казао због чега се суд скупио, а мајор или његов помоћник прочитао је тужбу. После овога на заповест председникову, доведен је т^жени. Ако је војнику имала да се одреди телесна каштига, он је седео на малој столици, иначе је стајао. Заклињали су га да исгину каже, испитивали ч су га , сваки га је суђаја могао за свој рачун питати, што је хтео, и кад је испит свршен био, он је одведен у апс. При овом суђењу публика није имала приступа, нити је икакав бранилац туженога заступати могао. Председник је купио гласове почев од најмлађег суђаје, и кад је то свршено било, писар је написао пресуду вида оваквог. „Прегледано војнички судом, парница је свршена итд , осуђ е н и, итд. Ову је пресуду прочитао осуђеноме у апси пред мајором или помоћииком његовим, и осуђен је слушао ту пресуду, клечећи , ако је на смрт осуђен био. У овом последњем случају, одма је осуђеноме послат био свештеннк , и пресуда се сутра дан извршила. Ако је сам краљ заповедао да се осуђени бранити може, онда се само извршење одложити могло. Овакво иеодлагање извршења и забрана на апалату, саглашавала се са начелом чисте монархије, у којој је личност краљева била законодавна, извршна и суђајска власт. У ратно доба, суђење је још брже било , орган му је био главни или други војсци придати суђаја. Све се устмено свршавало. Сваки је пуковник налагао ') Видн варедбу од 1. Марта 1768 год., у којој је скуп.Бено последње стање закона пре 1789 године под XXVI.