Vojin

књијкевност

285

тромост и неред виасти у надзиравању да се врше нуждна правииа здравља. чинило је тако велике тешкоће, да су се оне само тиме савладати могле. што се главном лекару Бауденсу неогранлчена власт у т(ш еш1с ' V дала. Као доказ ужасних губитака, које је «>раипуска војска у кримском рату претрпела , могу послуншти дата, да је у времену од 10. Априлија 1855. до 30-ог Лунија 1850 за Крим а до 10 Августа 1856 за болестничке заводе у Турској 217.303 рањених и болестних V амбилансе и лазарете примљено (амбнлансе су носаКе нољске болннце).Лако болестних(логорни болестницн налазили су се у регеменатским колебама), од којих је 33662 само од непријатеља рањених било, умрлоје 43024 (међу којима 7144 само од рана). У целом походу на исток умрло је у амбилансима и лазаретама (сталне болнице) 63000 људи , од којих 31000 у Криму, дакле у носаћим , а 32000 у Цариграду, дакле у сталним болницама. Штета што је сачинитељ овог дела тек 25. ,1унија 1855 год. налог добио, да огледа службу старања о здрављу у Корзици , Италији и источној војсци, и пјто је тек по заузећу Севастопоља у Крим стигао. Потоме и осннвају се дата његовог дела од почетка 1854 до половине Септембра 1855 на званично њему поднешеним извештајима, а тек од овог времена па до Маја 1856. на сопственом сматрању. Бауденс дели свој предмет на 26 одељака, без строге разлике, једнородног од неједнородног и додаје на свршетку 16 прилога као допуну онога о чему говори. Његова писма војном министру и маршалу Пелисију и одговори на то најважнији судокументи, а одељци под насловима „издра:на средства , стан и ноћиште, одело, болестничке собе, носаће ') и сталне ') Два рода болостничцих завода било је у Криму. Ла» зарете су биле нзван Крима највише у Цариграду,