Vojin

НАПАД НА ДИПЕЛСКЕ ОПКОПЕ

71

л>ева утврђеша пуца олучастим топовима најмање на 1200 корака, а мерзерима који ће то дејство подпомагати на 1000—1200, и потоме сав остали опсадни рад предузимати и радити за ту цељ, да би се наша пешадија што ближе могла за јуриш приближити непријатељским утврђењама под заклоном. те да неби идући преко толиког простора страдала од непријатељски топова и пушака. Пуцање на далеко одстојање је било нуагдно, јер иначе метцн из олучастих тонова неби ималидовољну кривину те да би доспевали у упутрањости градића, мањ тако, ако би им се умалила барутна мера. Да топови нису бити поставл.енп јужно од сондербуржког насипа већ сјеверио на другом ком месту, те би поред пре опредељеног одстојања моралн или метцима умањити барут, или топове од непријатељевих утврђења толико удалити, да би сигурност гађања још мања била, нег што би то било при краћем одстојању са мање барута. Осим тога, ми би пуцањем на близо жртвовали ону превагу олучастих топова над глатким , коју они баш при далеком гађању над овима имају. Глатке топове: 7 Фунтове хаубице и 12 Фунташе смо употребили при опсади само зато, што смо ји имали. 12 Фунташи су били доста полезни на крилима паралела, постављени ту да дејствују картечом против непријатељског испада. Речени начин гађања олучастим топовима је бно овде подесан за достижење сваке цељи: овакви су метци дејствовали у унутрањости градића и на брвнаре у овима, доитали су и рушили пасисаде и бркљаче, а и спрам уреза бедемски били су ови метци бољи нег што би ји могли рушити глатки топови и изблиза. Поред тога није био случај при овој опсади да смо морали тражити да бијемо непријатељева утврђења с Фронта и уздуж, што при опсади града са-