Vojin

НЛПАД НА ДИПЕЛСКЕ ОПКОПЕ

75

слаже се и са строгим испуњавањем дужности и са војеним духом, јер је задатак наш био да побадимо непријатеља, алида сешто мање пролије крв наших бораца. Подизање прве паралеле. Пошто смо већ пре подигли уназад две закривене колмуникације, то ноћу између 20 и 30. Марта подигосмо и нрву паралелу удужнни од 900 корака а далеко од непријатељевих утврђења на 1200 која беше у нешто узвишенија од непријатељских супротних утврђења. Позади ове спрам градића I и IV. а удаљено од њи на 1400—1600 корака подигосмо седам батерија (Ж», 6, 7, 8, 9, 10. 11 и 12) скупа са 34 топа. У исто време на вису између Дипела и Ракебила подигосмо у даљини спрам градића IX. на 1600 корака батерију (Л2 13) наоружану са 6 олучастих пОљских топова. За сво време овог нашег рада су нас добро помагале наше батерије (Л^ 1, 2, 3 и 4) с Гамелмарка наоружане са 8 олучастих 24 Фунташа и 6 таквих 12 Фунташа, који су били тамо намештени још од 15. Марта, но нису пуцали често без потребе. Цело то време доклегод смо полагано на Данце пуцали нису седели узалудно , већ су га приљежно а особито ноћу ползовалн да своју штету накнаде: било то да своју ослабљену посаду попуне, било да своје батерије боље оправе или нове да подижу. По томе уколико смо с нашим нионирским радом напредовали, требао је наш решителни аргилеријски нанад да се почне још 2. Априла. Но тог дана су наше гамелмаршке батерије биле ослабљене, јер су скоро сви топови , који су се само могли преносити, били однешени код Белегарда, и намештени у две багерије да дејствују на Алзен-Сунд, те да помогну тиме прелазак наших трупа које смо хтели на чамцима и понтонима ту на остров Алзен да превеземо.