Vojin

88

ВОЈНН

цати на нас, то је с наше стране било на шега наперено неколико олучаети 12 Фунташа и тад је онај брзо и могкда за навек умукао. II градић IX. који је згодно лежао и нашем левом крило много досађивао, био је такође од наших топова ућуткан. Осим тога смо често пуцали и на непријател>еве брвнаре, јер иисмо зналн баш како се налазе, а бојалисмо се да ји непријатељ неби поправљао. Ако смо упазили , да непријатељ хоће какав топ да увуче у какав градић преко његовог моста над ровом икроз отвор, то смо само са једним мегком били готови да тамо остане докле је дошао. На динелеку ветрењачу, с које су Данци расматрали наш полозкај и одакле су им заповести биле издаване, пуцале су наше батерије с Гамелмарка далеко на 4000 корака, то тек смо је могли нашим олучастим 12 Фунташима иа даљнну од 2200—2400 корака порушити , пошто је из ових на њу 30 граната избачено било. С оне стране Алзен-Сунда су имали Данцимноге подигнуте батерије, које су биле сајужене укопаним путовима, и које су они подкрепљавали олучастим пољским топовима. Ове су нам батерије постављеие зато да бију простор из својих утврђења, да бране крило ових што се на Алзен-Сунд наслања и да спречавају прелаз преко Алзен-Сунда. Од ти батерија најопасније би нам при јуришу биле оне близу Сондербурга и оне код Бадсага и Сурлика. Да би могли тући сав тај тростор иза левог крила данских опкопа ког с Гамелмарка нисмо могли , а тако исто и речене батерије то смо до 13. Априла подигли још ове батерије: блнзо код Лиле-Мале ( \7>. 23) једна бат, са 4 олуч. 24 Фуи. кодСтабегарда илнтнВатрупа (Лп 2'1) „ " Ч „ 12 „ између Стабегарда и Ракенскопела (25 и 26) две „ по 'I „ 12 „ з/ 4 мил.е дал.е сјеверно код Шнабек Хаге (Дјј, 2 ") једна „ са 4 „ 21 » до ове опет (Д<о. 29) „ /> „ 6 „