Vojin

ИАПАД IIА ДИПЕЛСКГ. ОПКОПЕ

89

Тако је он ноћу између 14. и 15. Априла ншво пуцао из својих олучастих 12 Фунташа са градића VIII. и IX., а ноћу изиећу 15. и 16. са исти градића и с Алзена, које нисмо могли добро разликоваги, 16. Априла пред зору је пуцао са градића 111. и VIII ил и IX. на наш нападни Фронт, а после опет са Алзена на наше батерије између Сгабегарда и Ровенскоиела. Ноћу између 16. и 17. Априла је опет пуцао , а 13. и 18. је са целе своје линије па и с Ал зена доста живо пуцао. Но од свег овог његовог артилернјског боја се мало ползовао. Мислили смо доста у које би доба јуришали Ноћу би било свакојако рђаво, јер је видело за то нуждно. Већ и због тога треба по виделу јуришати, што је иначе тешко војнику разликовати своје од непријатеља а особито у борби. гдејесваки више или мање усплаирен. Тога ради, а да неби и непријатељ нашу иреправу за јуриш опазио, хтели смо у јутру раио да јуришамо. Пошто смо преко ноћи узбили непријател>еве страже, то смо ујутру приметилн, да је неприја гел. не само по утврђењама својим већ и нозади ових на шнрини поставио тоиове да нас картечом дочека. Ово је врло добро средство против јуриша , н томе смо са могли надати, без да смо најпре опазили. Но ми нисмо могли рано јуришати, јер је требало да принудимо непријагела да он речене своје тоиове сакрије од наших метака. те да ји неможе против наших јуришећих колона да употреби, друго нам је требало да пре јуриша порушимо што је непријател. преко ноћи поправио или ново направио око својих опкопа , и најпосле , требало је не само његове истакну-ге трупе да растроимо но и резерву његову велико да потиснемо, да она неби могла при јуришу приспети у одсудном часу те да нас нападне. А све ово нисмо могли у час изјутра извршити, већ смо