Vojin

353

ПУТОПИСНА БЕЛЕИЈКА. наиисао Јован МишковиК агт. подногучик. Из Зајчара у Ћуприју. (Свршетак ) Од ове познције п\'т се помало уздиже и води 1едним језиком, кош се зове Калафат, докле годе се пред Меаном „Стразком" пеизађе на једно седло, коЈб се између она два упоредна ланца палази, ко1и границе Црној реки нраве. Доклегод се не дође на то седло, а и на самом њему врло 1е згодан пололш за бранитеља, ко1и од позициГе ка честобродици одстуиа; 1ер Калафат пружа се дугуљасто под благим нагибом ка утоку Лозичке реке у Тимок па 1е међу оботма. Док се на сиоменуто седло недође оставља се лево манастир (црква) Лозица , код извора реке Лозице , у прекрасној дољи, у самом подножју десног кречовитог ланца, што се од Ртња пружа.; а на десно од пута оста1е село Криви вир са Школом, Дрквом (Лозицом) и око 320 иореских глава. Обитаоци су Срби. Баш изнад села налази се главно велико врело Црне реке , ко1а од овог села и носи име: „Кривовирски Тимок." Ово 1е врело при самом свом истоку тако 1ако да одма за воденицу служи. — Свакоме 1е сигурно позната чувена „Кривовирска вуна, " ко1а 1е бар у СрбиЈи , на ирвом Војин, годинА III. 1866. месец новембар 23