Vojin

414

беседа

ии1с таквих средстаиа било, не бих никако ии пасти могла. Из тога можете видити уколико знање и вештина узвишу1е снагу, и како данас ни 1е довољна сама храброст за во1евање. Гат иак, који 1е 1уче свршен, најбоље нам показу1е, како победа трчи оним заставама, ко1е се вију у рукама оних јунака у ко1н 1е развшена жива свесг, о своме позиву , и ко1и су у оиако обилато1 мери испЈ^њени знањем и изображењем. Та1 1е рат у исто време онит н доказ , тога, како знање, наука, теорша сто1и више сурове снаге, више практике. Наше Јкеље госнодо ни су сакривене, ми немамо ии узрока ташти их и као поштени људи казаћемо свакоме у очи да свакад мислимо и желимо да добшемо оно, што 1е наше; као поштени људи казаћемо свакад да оћемо потнуну слободу, потпуну независносг народну, мечтаве чезње неких немирних и нерасудних занешењачких апостола, неће нас никад завести на странпутице, али ћемо наш глас и наше жеље са1узити са гласом и жељама оних милишпа, кош хоће1у ЈПединење народа под народном свошм владом. Но самим жељама и самим 1уначтвом, како смо мало пређе видили недолази се до кра1а. 1а знам да ћемо ми сви бити готови да се, на први позив нашега светлога и вигешкога кнеза жртвујемо за слободу наше отачбине и за славу Његова имена, али ова пожртвователна готовост не ће бити довољна, те да нам успех обезбеди , да приклони гшбеду да дође под наше заставе.