Vojin

26

ВРЗИНА

је протнв Хасдрубала стајао, и да овога потуче. И ову смелу н жепијалну мисао удејствује оп са 6000 петака п 1000 кољаника. Само извртење било је опакво , као тто је наређепо и Ханибалова памера осујетн се. Неро је марпшрао без одмора па јот и ноћу. Тако стигпс шестог дана у бепа ^аНса, где се са Салинатором сједипи. Два дапа доцније иобеди Хасдрубала у битци на Метавре. Одма у всче после битке крене се Неро .истим иутем и за шест даиа стигне опет натрпг. Даљииа је бпла 45 миља и потоме је оп за 12 дана ирешао 90 миља, даклс 7/ 2 миља дневно и још решавајућу битку био. 2. Сципијон АФрички Старији био је у пролеће 210 код Тарагоне, уиотреби раеејано полол„ен>е карташке војске на своју корист, те брзим маршом једним и изненадним нападом освоји Картагену, најважиију карташку станицу у Шпанији. Са 25000 пешака. и 2500 коња прешао је 88 миља за 7 дана. 3. Алексапдров марш 335 из Тракије у Тиву био је тако итлен, да је он већ био и Термопиле прејурио , кад су Тивљани чули за његов долазак. Имао је 15 — 20000 људи и по Аријану марширао је 14 дана дневно по 3 и по миље, али по врло незгодном терепу. 4. Међу најбрже маршеве пада и марш Француске гарде 1806. Креиула се из Париза 24. Септембрл, и 3. Окгоора била је у Б Јибергу. За 13 дана прешла је 90 миља, дакле 7 миља дневно; до Рајне пехота се непрестано возила. 5. Најбржи је марш новијег времена Фридриха