Vojin

и уметност ратна

498

у Утректу 1713 уговор, по коме 1е добила од Луја више градова. У ово доба учини Шпањурска страшан грех, што признаде Гибрадтар за Инглеску колоншу: али да би 1едном окончала те убиствене ратове, монарк Врапцуски обавеза Шнањурскога краља свога унука, да трпи овај срам. Лу1 XIV трудио се за сво време своЈе владе да усаврши устроЈс.тво и обученост вошу. Он издаде стручних предмета кош до тад не постојаше, и у то1 намери створи кадетска заведења, ко1а су основ Сен-Сирско1 школи, ко1а данас постот; издаде правида и уредбе по котма се могаше доћи до виших степена, без разлике лица и класа друштвених; он утврди дисциплину и установи на чврстоме темељу администрацшу вошу, назива1ући ђенерале воше инспекторима. Он уведе орден Св. Луја као награду за заслуге вошичке, и сазида дом инвалитски. Даде се војсци нарочито одело са знацима. Обичај што Шпањури веле а 1а Сћатђегда, долази од ђенерала Шомберга, кош 1е на1више чинио да се уведе униФорма у во1сци Вранцускоп Уметност ратна учини великога корака. Батнет изнађен у Ба10ни, беше усаврншо Ла Мартиншер, ОФицир у Вранцуско1 во1сци. Усвош се вишек, кот изуме Шведски краљ ГустаФ Адолфо . Лувоа министар ратни, склопио 1е 1671 прву пешачку ређименту, ко1а 1е носила батнет на кра1у пушке. Постаде назив ређимента краљеве артилерше, по што 1е назват краљевски Фисилирски корпус. 1703 , по савету Вобановоме, копља и мускете оставише се и цела пешадта добила т пушку. Ову измену учинише све 1европске вотке. Постадоше гренадирске