Vojin

ВЕР01ЕТНЕ 11Р0МЕНЕ У ТЛКТИЦИ _ 318 примењују и на расути, нри спсм том, што 1о ова! строј по особини своЈоГ неправилан строГ. Све ово 10ш и сад ка 1едноме 1единцатоме води — ка спречавпњу и ограничавању самосталности старешина, а међу тим, остављање што 1е могуће веће иницијмтиве старешини, беЈаше сврха Наполеонове тактике. Ево с чега ми рекосмо, е револуцшонски бојни ред, т. 1. испрекидани, беше усво^ен само по ворми, ал никако по духу, па ни у вранцуској воЈсци, а да не говоримо већ о другима. Из овога лакога погледа, што га бацисмо на развикак погмова о односноме значаЈу хладнога и ватренога оружја у разно доба, види се: 1) да се 1еднострано повлачење за ма ким Једним (т. ј. бајанетом или ватром) свагда свршавало катастроФом, чим се само појавио противник, кот ни!е заборављао ни ватру ни багонет. Особито ово 1ако у очи пада у оно доба, у коме изнађење ба1онета, (ко1и 1е саставио хладно и ватрено оружи1е у Једно, баш 10ш олакша могућпост, да се заборави 1едно на раЧ У Н другога: док овога не беше, никоме не долажаше на памет да се може 1едним, ма котм од њих проћи, т. 1. или копљем или мушкетом. 2) Хладно се оруиипс не може да усаврши, а ватрено шш може: у след тога, свако побољшање последњега изгледа нам да умањава знача! хладноме оруж^у, а штсг 1е савршено неистинито, 1ер не Д1ству1е оружи1е но човек; у боју он само одолева, кад Је тих, решив, смео т. 1. користећи се пуцањем, никако не смеће с ума да борба може и до бајонета доћи, и да ова1 само може дати осудна послетка. Свако дотеривање ватренога оружја не само не помаже развмћу ових особина, но спре-