Vojin

26 критички преглед наполеоновог похода ненависном државом у пређашњим њеним границама, — ни то није могао, јер би увредио Аустријску владу, којој је млого био обвезан и по сродству са хасбуршким домом и по неким лолитичким рачунима; 2). Да је Наполеон и остао на Дњепру, како би разредио своју војску на зимовник ? Да је остави на скупу у биваку, нретрпела би беде онаке исте као што је после при одступању к Њемну; да је разреди опет по селима, било би још горе, јер је са свију страна био опкољев руским четама и ове би га сваки час нападале и узпемиривале, и и главна руска војска не би на миру стајала. Еле на сваки начин доста чудио изгледа то, што неки криви даполеона због не радрве (кратког одмора војске) и због усиљених маршева, који су били скопчани с великом штетом не толико због брзине двизања колико због оскудице у рани и слабе дисциплине. Победа код Бородина и пут к Москви Наполеона је доста скупо стао: код Смоленска имао је 200.000 војника, а кад је дошао у Москву једва да је било 100.000. Па и опет превага у снази била је на његовој страни: али руској војсци хитале су у номоћ јаке резерве л тако се примицао час, кад ће превага да пређе на страну Руса. Наполеон је хтео да спречи ојачавање руске војске закључењем мира на условима, које он предложи. У тој нади ишао је он к Москви; у тој нади је остао у Москви месец дана очекујући усиех заночегих преговора. Али дан је за даном пролазио; руска се војска у Тарутииском стану непрестано умложавала, народње руске чете непрестано су нападале непријатељску војску и наносиле јој огромне штете. У шестнајест