Vojna administracija : I i II sveska

80

па до самог места за које путује пли до станице удаљене од тога на 15 километара; буде ли при овом путовању прекида, те се морадне неки део пута п сувим учинити, у тодико ће се и суви пут рачунати, Где се не може из места поласка до у само место опредељења пли до на 15 километара до тога места паробродом ићи, ту је остављено чиновнику на вољу путовати сувим пли некп део п водом п како и у колико буде путовао, онакопу онолико ће му се и подвозни трошкови рачунати.

Селидбени трошкови рачунају се увек сувим.

Ако официр, чиновник, води коња, онда ће сеу том случају њему рачунати попутина водом, а за коња добиће накнаду на име хране у новцу према путовању сувим.

Члан 146. За дан путовања (т. ј. за дани ноћ) треба пешак да пређе најмање растојање од 30 а коњаник п онај који путује колима од 50 километара, било зими или „лети, Но ако неки пређе већи простор за мање дана. имаће дневницу (путни трошак) за толико дана колпко је у истини пробавио на путу. у

Кад је неко путовао по маршрутџ, признаће му се цела дневница ма пи мање растојања од 30 односно 50 километра за дан прешао.

Ако је неко у путу спречен ванредним случајима

(н. пр. покваренам путовима, непролазношћу какве рекеп т. п) те ноје могао да пређе растојање од 830 односно 50 клм. за дан, п њему ће се признати цела дневница ако уверењем докаже да је по нужди мање растојања прешао.

Члан 147. Сваки, ко има права на дневнице, сеобне и подвозне накнаде, дужан је да сам састави и поднесе тачан рачун о томе својој команди пап надлештву, а ова ће учинити даље по пропису члана 149. Рачун треба да је тако састављен да се из њега, ако се односи на сеобни трошак, води: