Vojna administracija : I i II sveska

585

закона о дневним (путним) подвозвим и сеобним накнадама, за своје подручје у погледу новчаног снабдевања.

Ако би ко био незадовољан с њиховим решењем, он има права да се жали министру, а ако налази да је министровпм решењем оштећен у праву, може се жалити државноме савету.

Члан 158. Да би се знало, какве дневне и подвозненакнаде могу имати нижи чипови н војници кад путују пован места свога гарнизона по потреби службе _било кад се преместе, откомандују или упуте на неки посао п кад немају подвоза у натури за своје ствари, а све их морају да носе са собом, те им за то треба дати подвозни тротак, министар војни, на основу 5 24 закона о путним п

т. Д. накнадама од 21. Фебруара 1864. године наређује следеће:

Члан 154. Војнику и подофициру кад путује с принадлежним му по пропису стварима, па бпло да се стално премешта или откомандује на какав посао, ако нема подвоза у натури, припада на име подвоза по 40. динарских пара на сваки 5 километра; но ако више њих (војника) за, једно место путују, па би корисније за државну благајну било, да им се лодвов у натури набави, онда мора тако да се п учини.

У признаници на плаћену суму за подвоз, треба да, је јасно казано: за колико је војника пи до кога места, плаћено 2

То важи и за питомце.

Члан 155. Но ово плаћање подвоза у новцу не следује војницима ни подофицприма, кад се батаљон, чета или. у опште тактичка јединица куда премешта или кад војници као сејизи путују уз официра. Издавање подвоза неће се чинити ни онда кад ова лица путују с војницима као спроводници транспорта пли регрута итд. или кад се куд премештају, откомандују и кад не носе своје ствари сами собом или што имају подвоз у натури или што ствари. нису ни потребне.