Vojna administracija : I i II sveska

-684

имале шкодљива утицаја и које не садржи у себи клицу т. зв. „житних болести“. Овакве промене на житу дају се врло лако познати по овим знацима: ако је се успарило учмало, добило непријатан задах, ако је почело да буђа, киси и горчи, и ако је почело да клија, и тако:

а. Пегава главница је болесно жито, и појављује се код пшенице и ражи ређе, а-код јечма чешће; унутрашњи састав његових зрна састоји се из округласте гљивасте и угасито прљаве прашине, која се лепи међу прстима кад се зрно раздроби. Сва зрна заражена главницом, кад се очисте на ветрењачи, изгледају бледа и рапава. Да би се комисија уверила да ли је донесено -жито главничаво, узеће од извађених зрна по тач, 5. извесну количину, па ће их међу дланове протрљати, па ако се ови угасито прљавом прашпином обоје онда је знак да има главнице. Осим овог начина употребиће сем следећи начин: у један суд бациће се хиљаду комада извађених зрна — пошто је уродица претходно издвојена — и тада ће здрава бачена зрна потонути на дно суда, а главница пливати озго; ради уверења треба главницу из воде извадити и пребројати, и према том броју као п према оном баченом у суд, треба изнаћи колико долази главничавих зрна на једну хиљаду зрна, па ако има више од једног зрна на 100 или 10 од 1000 зрна; онда такво жито одбацити; 6. труло жито појављује се код пшенице и тада су зрна неприродног и кржљавог облика. Она садрже ситне кончасте црвиће, назване „жижак“, који се у унутрашњости зрна развијају и доста су налик па биберово зрно. Овакву пшеницу не треба примити ; в, права главница која се појављује код ражи и јечма нарочито у кишним годинама. Зрна оваквог жита постају гљиваста, набрекну и добијају неправилан — неприродан — облик и угасито тамну боју. Осим тога, она садрже у себи велику количину биљног отрова, и због тога не треба овакво жито никако примити, но са свим одбацити. Испитивање бива на подобан начин као и код