Vojna enciklopedija : sveska druga : A—B

БАЛКАНСКИ

менат и милицију. Све би ово било под заштитом великих сила, а на основу ЧЛ. 25 Берлинског уговора. Турска je сматрала да су захтеви претерани, да се Бугарска и Србија не могу споразумети,

да су савезници још сасвим слаби, да.

ће њена војска из европског дела државе бити довољна за рат, па је и поред свих својих незгода као: рат са Италијом за Триполис, буне Арнаута, Арабљана итд. а вероватно и да заплаши савезнике, под изговором одржавања маг невара, наредила 10 септембра делимичну мобилизацију. Како су захтеви ноте одбијени а под утисцима Турске. делимичне мобилизације савезници објаве 17 септембра општу мобилизацију. Одмах сутра дан то исто учини и Турска. Прилике су се толико биле заоштриле да ни интервенција великих сила код влада свих држава није могла спречити рат. Погранични сукоби већ су били почели. На Мердарима и Васиљевачким караулама већ су се водиле праве борбе. То је био повод да Србија 6 октобра преда. ултиматум Турској, који је у ствари значио објаву рата. Остали савезници учинише то исто: Бугарска 4 а Грчка 6 октобра.. Црна Гора је већ 25 септембра ступила у непријатељство са Турском. Турска. је такође, још истог дана одговорила савезницима објавом рата. Да би у Африци имала одрешене руке склопи она са Италијом у Лозани мир 5 октобра уступивши јој Триполис. Тако дође до Балканског рата у коме је Аустро-Угарска остала неутрална како не би дала прилике Русији и осталим силама да се у њега умешају. : Географски положај Србије приморавао је њене водеће кругове на брижљиво припремање за. евентуални рат. Припремање. планова за мобилизацију, концентрацију и вођење рата, разрађивани су до детаља, а поред тога вршене су и повремене пробне мобилизације. Свему је овоме у многоме допринело велико одушевљење народа, могло би се рећи,

БАЛКАНСКИ

фанатични патриотизам и вера у оства– рење: идеала, ослобођење поробљене браће, а и вековна мржња, коју су Турци петстогодишњом управом успели да уко-

рене у срж српекога народа, противу

себе. Отуда, је мобилизација српске војске изведена тачно по плану. Дан 06бјаве мобилизације је 17 септембар, а први дан се рачунао 20, али су. појединци почели да стижу на мобилизациска места још у току 18 септембра. Пешадија је мобилисана за 4 а артилерија за 6дана. Трећи позив је одмах мобилисан и служио као заштита границе. Врховна команда је ступила у дејство 4, а већ. 5 је била у Нишу. Врховни командант био је Њ. В. Краљ Петар 1 а начелник штаба Врховне команде ђенерал Радомир Путник. У свему је Србија мобилисала 283.860 људи (184 батаљона, 47 ескадрона, 100 батерија), у 10 пешадиских и 1 коњичку дивизију. Брдека и тешка артизерија су биле ван састава. (У овом саставу била, је и једна бугарска дивизија од 85.000 људи). Концентрација трупа почела је 25 септембра а 6 октобра је већ била у потпуности изведена. Трупе су, у колико је било могуће превожене: железницом (Дунавска и Дринска ДИвизија 1 и П позива, 1 и 2 пук коњичке дивизије до Врања) иначе пешке. Концентрапција појединих јединица била је: Тимочка дивизија | позива Ћустендил, II позива Мазарић, Шумадисека 1 Куршумлија, П позива Рашка, Моравска 1

· Брање, И“ Мердаре—Реткоцер, Дринска

| Лесковац—Лебане, Моравска бригада. Г Тупалски вис. Од 6 октобра је извршен. стратегиск развој. Брховна команда је и даље остала у Нишу. Прва армија у чијем су саставу биле: Коњичка дивизија, Моравска |, Дринска 1, Дунавска 1, Дунавска П, Тимочка П, пук градске артилерије и по једна батерија хаубичке и брдске артилерије, под команNOM Престолонаследника – Александра развила се од Прибоја до границе. Друга армија, чији је командант био ђенерал

= ње и