Vojna enciklopedija : sveska prva : A

АРАНЂЕЛОВИЋ

1925-80' г. редовни професор више шкоЈе Војне академије, од 1980-31 г. други помоћник Управника војне академије, од 1930-32 стални професор Војне академије. 9 јуна 1982 г. пензионисан је по сЂојој молби.

"У Нижој и Вишој школи Војне академије предавао је: техничка, настава, познавање и опис грађевинског материјала и његова примена, комуникације, пољску фортификацију (1 и П део), сталну фортификацију, инжењерска правила, а на Вишој школи: еволуција тоЉеке фортификације.

Писац је многобројних расправа и чланака, штампаних у војним, књижевним и дневним листовима и засебно оштемпаних дела: „Војнички поглед на примену ваздухопловства у војсци“, „Опсада Једрена“, „Пољска фортификација етички и технички и · примењени тактички“ ~ (две књиге) „Три Вобаша (француски, руски и белгијски)“, „Шлевна 1877 и њена блокада“ и „Суворов“.

Одликован је медаљом за војничке з5рлине. споменицом Краља, Петра 1, златном медаљом за ревносну службу (2 пута), белим орлом ТУ и У реда, белим орлом ТУ степена са мачевима, бугарским орденом за војне заслуге, француским ратним крстом, орденом француске легије и орденом св. Саве П и Ш степена. Одлични инжењерски официр и зојни писац.

АРАНЂЕЛОВИЋ РАДОМИР, пешадиски потпуковник (26 јуна 1874, Смедеревска, Паланка — 9 јула 1913, Мали Говадарник). У 24 кл. Ниже школе Војне академије ступио 1891 г. а. пешадиски потпоручник постао 2 августа, 1894 г., капетан 1 новембра 1900, мајор 29 јула 1907 и потпуковник 20 октобра. 1912 г.

Годину дана био је државни питомац у Франпуској, а Вишу школу Војне академије, 10 класу, завршио је 1902 год. Истакао се у рату 1912 г. као командант 4 прекобројног пука, водећи – успешно

АРАПСКИ

пук кроз све борбе и при опсади Једрена. Као командант истог пука истакао се нарочито у рату с Бугарима, 1918 г. у борбама на Црвеном Брегу, Заставској реци, Царевом Врху, Побијску итд. На. Говедарнику, у јуришу на челу пука, тешко је рањен 9 јула, и пао у руке Бугарима, који су га мртвог изболи ножевима, и измрпварили.

Био је веома храбар официр.

Истакао се и као војни писац и напи-

cao „Стратегију (основи)“ и „Тактику сва три рода оружја“. | АРАНХУЕЛС, варош y imanju,

(19.000 ст.), у области Мадрида.

АРАПИЛИ, трговиште у Шпанији У покрајини Саламанка, код кога је енглески генерал Велингтон (Уелингтон) победио, 1812 год. француског маршала. Мармона.

АРАПСКА ГУМА (в. гуме) лучи се пз неких тропских биљака. Жућкаста зрнца. Употребљава се као лепак.

АРАПСКИ НОЊ није у ствари оригиналан, већ је постао укрштањем коња. 2з: Мисира, Мале Азије и Персије (Ирана), кога су Арапи облагородили и уздигли до савршенства. Најбољи су данас у Арабији, Неџид, Хеџан, Ел-Џезира, (в. Арабија), где их за време Христа није било. Појављују се у мањем броју Pek у УШ в. после Христа. Вероватно је да су арапски номади, који су се бавили искључиво гајењем стоке, великом негом и искуством, добрим пашњадима и чистим ваздухом успели да га усавршавају из колена у колено. Развоју и усавршавању је највише утицао Мухамед, који је одгајивање коња везао за рели гиска. правила, (да је бог — Алах егворио коња од северног ветра, kako OH Da, MOвек, јашући на његовим леђима, уздигао изнад осталих животиња; да ће евако зрно зоби донети опроштај на оном свету итд). Арапски чистокрвни коњ. је „идеал свих осталих коња“. Висина му је 148—160 см. као и дужина. Глава ма-