Vojvoda Radomir Putnik : njegov život i rad

233

ске, шаље свима официрима, подофицирима, капларима и редовима своју најсрдачнију захвалност тврдо уверен, да Бе они сви, са, образованом свету, познатом жилавошћу и лаље истрајати на бранику Отаџбине очувати част, славу, име и будућност Србије, приносећи и последње жртве на, олтар заветних идеала Уједињења Српства, остављајући потомству нечувене примере пожртвовања.

Са најмилијим ускликом, да живи наша Војска, Његово Величанство Краљ поздравља своје соколове са вером и надом у Бога у коначан успех«.

Орпека, Војска врло пажљиво посматрала је све околности, које утичу на добро вођење борбе и чешће испитивала, саслушавала све заробљенике непријатеља, од којих је 1 трезвен подофицир изјавио на фронту. Ш. Армије: »Да је стање код Аустроугарске Војске у опште такво, да би њу Срби, кад би је напали могли и грањем премлатити“).

Српска Војска на. основу овакве ситуације, а добив већ муницију и нешто појачања добила, је директиву од Врховне Команде 19. новембра (2. депембра) са потписом Војводе Путника, упућену свима Командантима Армија, команданту Ужичке Војске и Одбране Београда:

Ив саслушања многих непријатељских бегунаца види се, да су код непријатеља наступиле тешке прилике и то како у погледу исхране и снабдевања потребама, тако и у физичкој испрпљености његовој. _ Да би се искористио овај моменат слабости код неријатеља, а морал и дух код наших трупа подигао, аређујем: да сутра 20. новембра (3. децембра) све три армије и трупе Ужичке Војске на левој обали Западне Мораве

енергично нападну непријатеља на својим фронтовима и принуде га на повлачење. Трупе Одбране Београда остају на својим положатима, обезбеђујући десни -бок и позадину П. Армији. Односно почетка напада, везе и узајамног потпоматања, команданти армија ће ступити у споразум«.

=) Лектира: Ж. Павловић — »Колубарска Битка«, ижевни Гласник за 1. и 16. мај 1921., Београд.

КЕ

ЕЈ