Vojvoda Radomir Putnik : njegov život i rad

261

вом колоном на Парлог, док главнина дивизије код Памбуковице на обема обалама, Грачице; Дунавска Дивизија Ш. позива гони преко Голе Главе, Коцељева и 8. Бошњака и успева, да у вече избије на положаје Столице, Диздавача, (к. 240), Столице (к. 288) са предстражом на линији Брдарица, Крнуле, Мровска, Парлог (к. 280), Грујин Гроб (к. 210); Дунавска, Дивизија [. позива, гони преко Каменице и Осечине ка Лозници и преко Јолине Бреге ка Пецкој и успева, да у вече изађе на линију: коњички пук код с. Коморића (Равнајски Вис), предњи делови дивизије код давлаке, предстража, на В. Белегама, док остали делови код Осладића, на Јолиној Бреги Осоју; Моравска Дивизија П. позива остала код Ваљева, сем „што је 1 њен одред упућен преко Диваца ухватио везу са Тимочком Дивизијом П. позива.

Ужичка Војска: непријатељ је већ јуче протеран на леву обалу Дрине; са Шаргана упућен 1 батаљон ка Мокрој Гори иначе ради лакшег командовања и снабдевања Шумадиска Дивизија [. позива, Лимски Одред и Ужичка, Бригада извршили ново груписање. |

Команда Одбране Београда: на целом фронту напада од 614.

Српска Војска (П. и Ш. Армија и Команда Одбране Београда) добива директиву 25. новембра. (11. децембра) од Врховне Команде са потписом Војводе Путника:

»Шрема садашњој ситуацији потребно је, да вашу отпорну акцију убрзате што је могуће више, те да св непријатељу не да времена, да Београд добро утврди и да не превуче појачање.

У противном требаће нам много жртава и времена, да Београд заузмемо. Сем овога, могу се и прилике променити на нашу штету.«