Vreme, Jun 08, 1926, page 1

УТОРАК, 8. ЈУНА 1926

ДИРЕКТОР КОСТА М. ЛУКОВИЋ РЕДАКШ1ЈА ИОЕНКАРЕОВА 4-С АДМИНИСТРАЦИ|А КРАЉА МИЛАНА 30 ГЕЛЕФОНИ РЕДАКЦИ1Е 20-4о, 29-34 ГЕЛЕФОН АДМИНИСТРАЦИЈЕ 20-98 ГВЛЕГРАФСКА С1АНИИА У НЕДАКиИЈИ

Пој»таоина плаћена у готовом БЕОГРАД ♦ ГОДИНА V! ♦ БРОЈ 1605

БРОЈ 1 ДИНАР ПРЕТПЛА1А ЗА ЈЕДАН МЕСЕЦ: НАША ЗЕМЈБЛ . .... '2Љ дин. зајехшо са „Всчсрњим Врсмслом" 45 дин. ИНОСТРАНСТВО :50 дин зајсдно са а Всчерн>им Врсмсном* 75 дин.

ПОЛИТИЧКИ ДНЕВНИК

Г. 3- зуновић о акцији опозиције Данас се састаје Скупштина, и очекује се да ће њезин састанак унети живости у политичку ситуацију Сукоб између г. ЈУ1арка Трифковића и првака опозиције » .) Начелна дебата о законском пројекту о изједначењу непосредних пореза

Данас се састаје скупштинска седшгда у 11 сати пре подне, на којој ће се претресати нзвештај фпнансијског одбора о измени члана 289. Фпн .1 чСпјског Закона за буџетску годину 1926-27, којн се односн на ннвалидски цензус. Очекује се да ће због скупштинског састанка данас политпчка ситуапија барем донекле оживета, али се не очекују никакве нарочпте промене ни догађајп којн бн могли бити од упшаја на даљи развој политпчке снгуапије. Ј" 4 политичким круговима постојп убеђење да су сва спорна пНтања одложена до јесенн. Једипо још могло би да дође до потреса између радпкала п радићевапа прпликом ратификапије трговачког уговора и конвенција са Италцјом. То се питање стално претреса на међуообним конференцијама радпћевскнх п радикалских првака и верује се да је већ у главном ублажен сукоб који је због тога нзбно и да је пронађена база поразума. Због тога ннтања по■ етно је јуче г. Крајач мнннст; а предселника г. Узуновића, а аније је већ о томе разговарао :. Павле Радић са првацима ра!мкалне странке. У 1»о гатичкнм круговима коментарнран је доста и последи риднкалски збор код хотел Париза ', на коме је г. Божа Макснмовић пзнео погледе на политпчку ситуацпју, који се сматрдју п као погледи целе владе. Забуна је настала само због тога што је једаи београдскн лист донео извештај са збора, прпказујућп као да је на томе збору нзбио сукоб између екстремнпх прпсталипа г. Пашића и умеренијих чланова радикалног клуба. Тај је лист донео говор г. Љ.убе Живковића, у коме је тобоже г. Љуба Живковић назвао један део радикала Бранковићима и наговестно неко ново чпшћење у странци. Међутим г. Љуба Живковић како изјавл>ује није у опште говорио ништа што је у томе листу нзнесено. Једино је г. Божа Божовић осуђивао оштро оне радикале који су дозволили да се жртвује Никола Пашић прохтевима Стјепана Радића. Забуна која је настала у радикалним редовима због тога извештаја брео је престала, пошто су народни посланипп који су прнсуствовалн збору објаснили своЈим друговима у клубу да је тај извепггај потпуно нетачан и тенценциозан и да је на збору бипо баш обратно, на име да је ианифестована једнодушност и кеља за чувањем јединства радикалне странке. На збору се клипало увек и г. Пашићу и г.г. Божи Максимовићу и Нинку Перићу. као и осталим говорницима. СУКОБ ИЗМЕЂУ Г. МАРКА ГРИФКОВИЂА И 0П03ИЦИЈЕ Између председника Скупшти не г. Марка Трнфковнћа и опозицноних странака избио је сукоб због поступања приликом дочека фрашцуских гостиј.у. Опозициони прваци тврде да су радикали настојалп да опкола француске госте само владиним посланицима, п не позвавши ни једног представника опозипијб па свечаности. Јуче су неки прваци опозипиопих група отворено протестонали против тога код прелседника Скупштине г. Марка Трифковића, оптужујући њега пјто он као предселник Скупштиие нпје позвао прелставнике свнх група да прпеуствују свечаностпма које су ћоиређеп«. француским гостима. Због тога

је настало и отворено објашњење јуче пред подне пред скуцштниском зградом између г. М. Трпфковнћа и неколико демо кратс1хлх првака. Објашње1Бе је било доста дуго п доста жучно. У овом објашњавању учествовали сV највише г. г. Мнлан Г[>ол и II.1' • ПЈуменковић. Када се г. Тр^ф.човић растао са демократским но.маницима, срео се н& скушиг чским вратима са клерикалним посланицпма г. г. Хо\ њепом н Смодејем, и с њпма Јн поново морао да се објашњава због исте ствари. Г. Трпфковић је позвао. како тврде представпнпп опозицнје. представнике свих клубова само на спноћњу вечеру коју је председннштво Скупштппе прирелнло Ф^анцузима, а није п\ позвао на остале свечаности. 3<м)г тога.је било јуче ттпопагапле код опозппије, да се не прнми ни овај позив. ОКО ИЗБОРА ДРУГОГ ПОТПРЕ.ГСЕДНККА СКУПШТИНЕ Попгго је досадашњп други потпредселнпк Скупштнне г. др. Станко Шибеник постао Мннистап Агг 'г >не Рефопме, остало је упра;рЈБецо његово место у скуп штинском ппетседништву. Очекује се да ће се то место попунити на једној од идућих скуиштннских седнипа. можда још данас плн сутра. Ралпћевски првацп већ су неколико пута конферисали кога ће да канлпдују за тај положај. Као кан^платн пстипанн су г.г. Банковнћ. Прека н Павле Радић. Радићевци ће данас одожатн селницу, па којој ће донетп коначну одпуку о то* ме пптању и обавестпти о томо представнике радикалног клуба. Том прпликом договориће се прелставнппи владинпх клубова ката ће се гтавитп на тпевни ре.ч избор дт^угог потпредседника Скушптине. Г. УЗУНОВИЋ 0 АКЦИЈИ ОПОЗИЦИЈЕ Јуче и пре и после подне провео је председник владе г. Узуновић у своме ресору и примао је више министара на реферисање. Када је увече излазио из свог кабинета, он је дао ову изјаву нашем сараднику: Треба сад да ради Скупштина. то је најважније. Колико *е Ску пштина у овој сесији радити то је немогуће тачно одредити. Још нисмо одређивали датум кад тре ба да се одложе скупштинске седнице. У првом реду има да се ратификује трговински уговор са Италијом и ветеринарсна конвенција, о чему је већ скупштински одбор поднео извештај скупштинском пленуму. Онда би дошли на ред законски предлози који се проучавају у одборима. Може опозиција говорити колико хоће да је ово лровизорна 1 и несигурна влада, али та влада ради и спрема непрестано материјал за Скупштину, па сад ако пред Скупштином то стоји... (ту је г. Узуновић слегао раменима). Колико су аргументи опозиције против ове владе слаби, види се из последњег коминикеа уже опозиције, који је потпуно празан. Они имају мало тешку ситуацију, а све виде неке тешкоће на овој нашој страни. Код њих изгледа не иду ствари најбоље, зато су они нервозни. Опозиција не зна шта ће. ДИСКУСИЈА0 ПОРЕСКОМ ЗАКОНУ Јуче после нодпе продужио је начелну дебату скупштински од бор за проучавање законског пројекта о изједначењу порезе. Говорили су г. г. Славко Шећеров, Мустафа Капетаповић, Св. Станковић и д-р Нолић.

Д-р Славко Шећеров каже да је ошпта обавеза само донекле остварена. Према предлоГу, осло бођене су задруге Дирекције за цољоиривредне кредите плаћања цорезе, а остале националне задруге пнсу. Он је против тога, јер није оправдано да од државе субвенцноннсане задруге буду и ослобођење од плаћања порезе. Највећи је недостатак закопа Што није остварено уставно начело прогреснје код објектних пореза. Један хектар земље плаћа 20 од сто од свога чистога ка^астарског прихода, исто и 1000 хектара. Најмања зграда плаћа 20 од сто од кирије фактичне или процењене а исто н највећа иалата. Најмање и највеће предузеће плаћа по истој стопи. Систем пореза по пореским предметима не може да остварп прогресију, а то значн, да се порез неће разрезивати према прпвредној снази. Тек, порез на укуппи доходак допекле служн као коректив. Али стопе за овај порез су веће него што су биле и у Кумацу ;звом и у ^тојадннов:.ћевом иредлогу. Нама не требају впсоке стопе, већ добра пореска администрација. Високе пореске стопе деморалишу пореске обвезппке. ПоШтени порескн обвезницн ће пла ћатп, а велнки део ће се извући од плаћања пореза. Високе пореске стопе су протпв пр-—прде а нарочпто протнв пољопривреде. ^тврђивање катастарског чпстог нрихода ннје пох ебно. Оп је већ утврђен п у севернпм крајевима, ц ранпје стопе треба довести у склад са падом валуте или п' ' гечп жита. Г. М. Капетанозић у главном истакао је следеће: Поздрављам моменат, да је већ једанпут предложен Скупштпни пројекат закона за изјед начепе пореза. Наш клуб тражио је пореску реформу и изједначење пореза још почев од године 1921. Овај закон је потребан пз разлога правичности а и из политичких разлога. Полптика захтева да сви грађанп буду једнако оптерећени, да се бар изједначимо у држављанскпм дужностима. Босна и Херцеговнда у нашој држави најсиромашнија је покрајина иза Црне Горе. Пољопривреда је тамо на најнижем степену, а земља са малом изнимком најслабпје квалитете. Индустрија је врло мала и то у туђим рукама, а обрт и трговина примитивни са мипималном зарадом. Кад је ово све овако, Босна би требала да буде најблаже оптерећена, а оно је на против јаче оптерећена него и једна друга покрајина у нашој држави. Трговина и ипдустрпја је у Босни незпатна, а порези су несношљиви. Наплаћује се пореза 36 од сто од зараде, то је прописно, а пошто порески чиновници одређују зараду, то оде у порезе више него половипа зараде. Прво је занатлија или трговац био опроштен од порезе на зараду до 10.000 круна. а данас место 10.000 крупа опроштена је ^арада само до 2.500 динара. Тре бало би да се место 10.000 круна ставило 10.000 дпнара. Ја молим господина Мипистра да се једном новелом или резолуцијом донеге смањење 500 од сто приреза у Босни и Херцегопини и уЈ|?њење пореза код нагаих мплих трговапа и обртнигса. Тешке су прилике код нас те се бојим ла ће се тегако моћи точетати закоп којп је данао ппр л н ^ м а о изјртпачењу порезе. Боспа је у великој економскоЈ,

крпзи, те јој је потребпа моментана помоп. Позивам и господу босонске посланике из владине већине да ме у овом подупру. Г- Светозар Станковић излаже досадашње наше пореске закоподавство, где смо имали 5 разних система, у којима се ни најмеродавнији нису увек знали снаћи. Ову неједнакост народ је много теже спосио него мпоге пореске намете. Хаос прн разрезивању порезе достигао је врхунац у Војводнни. Великп број различитих пореских облика учипио је да поједини порески обвезници не умеју да

ПОСЛЕДЊИ ДАН БОРАВКА ФРАНЦУЗА

Излст у Паланку -о-о-с" Ноћас су гости отпутовали за Француску

Последњи дан боравка француских гостију у нашој земљи бно је иосвећен посети Паланке. У пола девет гости су се скупили на станици, одакле је тачно у девет часова кренуо специЈалап воз за Паланку. Дугачка колона луксузних кола, украшепих цвећем и заставама. пролазила је кроз наша поља н кроз клапце. Сви путници су били пуни дивљења за лепоту ових предела, и дуго су гледали кроз прозоре. А било је и другпх забава. Свпрало се, певало и играло се. Расположење је било такво, да је било велпко пзненађење када је воз стао, н чулп се узвицп: »Жнвела Француска!..» Али то још није била Паланка. То је био Младеновац, где је при ређен први дочек. Чим је воз стао, г. Бобнћ, учптељ у Младеновцу. поздравио је госте у име Младеновпа. изража-

се спађу н одреде колико имају; вајући радост гато опи поздравда плате пореза, па је чак велик! љају првп из ПТумадије. Нароброј тих обвезника оптерећеп : тако да прирез премашује њпхов чпст прпход. Према томе овај законски пројект зпачп напредак и он треба да послужи као прелаз за доцнпји још 'модернији снстем, сличаи оном који је заведен у осталим културним земљама. Даље г. Станковић критикује поједине одредбе овог пројекта и приговара што се нису дово.бно саслушали привредни кругови. Требало је водити више рачуна о економско - финансијско-политичким интереснма парода. На крају ијјав.1»ује да ј»е гласати «за», без обзира да ли је овај пројект добар или рђав, јер само изједначење пореза значи већ велику добит. Др. Полић крипгкуЈ *е овај про јект и изражава бојазан да ће

чито му је мило што поздравља грађане Лиона п Гренобла. који су били најпредусретљивији г.рема нама за време избеглнштва: «Ми вас молимо да олнесете фрапцуском народу нате најискреније поздраве, и да му кажете да је узвик: Добро пам дошли. и Жпвела Француска, идраз правог осећања сваког Србина. Хрвата п Словеица. Жнвела Француска!» Г. Мистрал му је одговорио, пзражавајући своју радост што види овако леп дочек од сељака. Затим је певачко друштво от певало Марсељезу, п воз је уг> одушевљено клицање многобројних присутних кренуо даље. У Паланци је био нарочпто свечап дочек. Маса народа, представници општине. девојке обу-

ЖаТч 6 кК ^ТроТек? I ТбуГнЗжп" Тражн да се егзнотенплшннм.та | Када је воз " у сред огромно , клицаља стао, пзашлн су први гг. Миетрал. Шазет, Бренје и Валпје- Поздравпо пх је први г. А. Банковпк, па је једна мала дввојчица, г-па Љ. Хајдуковић предала г. Мистралу једап буке1 пвећа, уз поздрав на француском језику, потсећајући госте да се опи данас налазе у срцу Шумадије, у спедини онпз: поља где се подигао устанак протпв Турака. Г. Мпстрал је пољубио девоЈчипу и одпоздравио. захваљују. ћи на срдачном дочеку, нагласио је потребу за што већим зблнжењем вашег и француског народа. Музика је стнтонирала Марсељезу и нашу химну, и кроз густ шпалир, под цвећем, фор. мирана је поворка са војном музиком на челу. При излазу једна Француишња приметила је једног сленог ратног инвалида, пришла му је, пољубила га и окитила га цвећем. Моменат је био ванредио дирљив. и госпођа је бурно поздравл>ева. Све грађанство мале вароши Паланке било је на улицама. По

тачно утврди ааконом. Оштро критикује чл. 157., који овлашћује Министра Фивапсија да може. у сагласности са Министарским Саветом, увестн ванредии прирез, п каже да је тај члан днректно уперен протпв Устава. После тога је седнипа закључепа, а идућа заказана за данас у 4 п по сата после подне, са Д нрвним релом: Продужење начелне дебате. Г. Г. Д-Р СРШНИЋ И АНДРИЋ СТИЖУ У БЕОГРАД Сарајево, 7. јупа, — Мипистар з_а Изједначење Закона, г. др. Српгкић и државни подсекретар г. Влада Андрић, отпутовали су данас за Београд. (Време)

Принц Павле с Принцезом Олгом отпутовао је на Бохињско Језеро Принц Павле са Принцезом Олгом, у пратњи ађутанта капетана г. Погачине, отпутовао је К ућама су се лепршале заставе,

на Бохињсно начку.

Језеро у Слове-

Мисија бугарског министра финансИја у иностранству Женева, 7. јуна. — Бугарскв Министар Финансија г. Молов, који се још задржава у Женеви, преговарајући са меродавним факторима о закључењу зајма за бугарске избеглице, одмах по завршетку сесије Савета Друштва Народа, која је данас отпочела. отпутоваће за ЈТондон. Према изјави коју је г. Молов дао бугарским новинарима, он очекуЈв да у Лондоиу закључи зајам о.ч три милиона фунтп стерливга. (Времв)

и узвици „Живела Француска" пратили новорку. Гости су одговарали са „Живела Србнја, Живела Шумадија, Живела Паг ланка". Тако се дошло до општине. У судницу су ушли француски парламентарцп н угледни гости. У малој, лено декорисаној собн, био је окупљен цео општински одбор. Г.г. Бренје, Валије. Шазет и Мистрал сели оу за председнички сто, а остали су поседалп около. Председник паланачке општине г. В. Снмић поздравио је тада госте, израг.авајући своју радост што Ј.алапка има ту част да једина нз V ^аднје нрнми Французе. Немамо налате н салоне да

дочекамо господски, али вас дочекујемо отвореинм срцем и са сузама у очпма. Завршавам своЈ поздрав .са добро нам дошлп и живели. Живела Француока. Мала сала суднице одјекива' ла је под громким .ЈКивел! Француска". Тада је уст.. > г. Мистрал. — Драги нрпјатељи, почео Је г. Мистрал, не могу да почнем ничим другим иего са драгп прпјатељи. Ја сам дубоко дпрнут речнма које је изговорпо мој драги волега. Немате палате, немате салоне али нас дочекујетв отвореним срцем и то нам је необично прнјатно. Овај дочек са кога носпмо најбоље успомене, испричаћу у ФранпускоЈ. •Ја завршавам са: Жпвела Србнја, Живела Франпуска. Отпевана Је Марсељеза, па Јв председпш: отторпо свечапу седнипу одбора. Нагласно је колпка је част учпњена Палаппи оваквом посетом и замолно Је одборппт:е да подпесу предлог како ће се ово овековечптн. На то је одборник г. Павле Јовановн11, предложио да се досадања Главашева п Његошевз улица крсти нменом Француск« улице. Овај предлог је прпмљен ак.тамацијом. и са ч бурнпм узпнпимз чЖивела Француска«. Тада Је председник општиие предложио да се пошаље телеграм г. г. Думергу. Бријану и Ерно-у и Коиљу. Тада Је отпевана ■ • шч:а хнмпа, па је г. Мнстрал захва.тио са неколнко речи на частп учињеноЈ ФраицускоЈ и званимш део свечаност? бно је завршен. Општнна паланачка поклонн ла је Лиоау, Грепоблу п Шамберпју по једап пнротски ћилим. Примајућн ћилим за Шамберн, чпјн представппцп ннсу могли да дођу. г. Мпстрал Је рекао: — Када им будемо каза.ти како сте нас дочекали, биће пм жао. Предате су Једне гусле г. Братепиш, председннку Лнонске ХармониЈе. па су свп председницн ошнтнпа нн среза предстат љетпт гостима. Тада се пошло ш банкет. БЛАГОДАРЕЊЕ У ЦРНВИ Док је у судпицп био пријем у цркви Је прота г. Никола Попо вић одслужио благодарење, прњ звваЈући благослов на госте.

БАННЕТ У пространоЈ пољанп преД Кисељаком, под хладовином впсокпх дрвећа. одржан је банкет. У најбољем расположењу, врло весело, банкет Је траЈао до четири сата. На банкету су говорилн: председник општипе п г. Мистрал, Шазет, Бренје, ВалиЈе, Јеша Протић. Милош Радосављевић н Мплан Пантић. Сви су говори били дуто и одушег .л ено поздрављанн, а г. г. Бренје, ВалиЈе, Шазет и Мистрал ношен» су у триумфу. ИСПРАЋАЈ Али наЈлепши део свечаносп био Је испраћај. Огромпа маса света испратпла је го- т \'шевљење је бпло ванрел 1 'не су биле ипторскпије је.1 1 чруге. Кад ;е воз у 5 сати кренуо, уз звуке Марсељезе, ваздух се проламао оа дугах узвика: «Срећан пут. Живела Француска». А гости су одговарали, машући заставама и купљеним опанцима. ОДЛАЗАК ГОСТИЈУ Ноћас у пола један, бурно и одушевљено поздрављени, гости су отпутова.ти. Пре тога парламентарцима је у «Паласу» приређена вечера, од стране предсденика Скупштине, г. Марка Трифковића.