Vreme, Dec 12, 1928, page 3

Среда 12. децембар 1928.

Страна

МЕМОАРИ Г. КЕРЕНСКОГ

Кљшк&ра Пајо у Паризу обЈавааа је, ту скоро, јадну врло аљаиз1Љ1шу књаГу, «Руока рево-ч дија« од Александра Керен ског. Један од главнвх фактора март^овоке руоке револушгје, јејно кратко време и најгдзвчији, г. Ксрацски је позиат нашем чи галачком свету. У нас се, с правом мли без права, оматра као сла<5 д неаЈгпиван политичар ко1» је, у најсудбоноонлјем перио ду руоке котори је, предпоставао висовопарну п утопистичку декладацнју једној пр !Јклад ној роалвопгакој акцијн, Такво шегово држање се назвало керенштина. Г. Керввскн је налпоао ову опсежигу н аа.ншмЈнвву књигу да би сцбра/нио овоју по.титвку и овоју акнију за време док.че је бвд јсдан од најглаенијгк фактора рево.туциЦе, докле био на челу једне ревопуцнје која је, н његовом зекојптом , утрпа пут бољптевнвму. Будући историк неће моћи раанодушно проћн врај те кљите. Он је, више н(то псЈ^дано, ие&е ЛКи сматрати к?.о виз аутенточних докумвната о историјским дага!^-

РусКа револ.уп;иза

Јима којц су настали 11. марта 1017, даиа када је Николај П, под утидајима јавнмх и окултних реакцнонара, раЈОПустио Ду му, до бољшовлчког лрепада у новембру исте годане. Оматраће је као пиаолошки документ о мента-татету глаааог актера мартовске револЈције који на^кнадно, после једанает годана, резонујв о тој револуцији, објхшња.ва и праада овоју акцију за коју је увак други одговоран, ако кије бнла добра, п за коју 1гск.ч>учиво ом пма заатута, ако је бнла добра. Г. Кереиижи се предогапзља као велики палриот који Руонју страоно вати. Оматрајући бољшенике вао гааЈвне кривце за слом Русл.(е, г. Керетшп, ирожет једном непоколебљтвам вером у препородилачку моћ руског народа, нада се да ће Русија, после бољшевичке хвстерпје, ући у икгораг )С ®н период слаше н ватачшне. И та њагова вера је иого тако симпатнчна као пгп) је бипа несимпатична сва »агова поетско-хришћа/нша азоџ]|ја за вреие најтрапинијз јеноае руоке историје.

У очи револуцв|е

Русвја је бапа провкета ревоЛ}т;ионарном атмосфером јооп пре него ппо је букнуо овегови рат. У јулу 1914- г. Квреиски, са евојим потитичкам прнјатељима. пропутовао је овој изборнц крај. Свуда је добио утвсадс да ће револупија ускоро планутн. У главиијим местгога се оаржава.ти мнтвнзи којима је присуствовало стљадама љузг, ве-

Керенски ћилом радници. Овуда су се одржавалп тајнп зборови коЈи за власти нису били ни најмаље тајни. Иалсо су масе биле очевидно заталаоаие, па!;:о иису криле своје револуционарно осе ћање, локалне власги су биле савршено пасивне. У Оаратову, г. Керешжп је дознао да је Аустро-Угарска унутила Србији ул-гагматум. Одмах је прекинуо свој агитациони пут и одпутовао је у Пегроград где ће његова странка. свим сво јим оплама, помоћи Да се организује народна одбрана, јер није версоао да је царока влада дора&па једном таисвом горостасном ироблему.» Инхјтшистивно сам ооећал да влада неће иреживети рат и да ће се оотобођење Русије родИти на бојишту». К&да је рат био оглшиеп. «ова земља је била један једити Фројгг против опољашњег пепријатеља«. Али, па тај елаи рускога народа влада је шјгоеорнла новпм реа^адионарним мерама. «Да бп се опасла Руоија, руоки народ је морао Да се бори на два фропта: сполл, рђаво опремљен и рђаво наоружа-н, имао је пред собом једног моћног непријатеља. наоружаног до зуба; унутра, морао се бранпти од пнтрига, од корупције, од неопособних креатура Раопућпновнх, попапгних на влаот и савршено равнодушиих према земљи. Одржа,ва1Бе апсолутизма и успех рата били су једно ггрома другом у трагичној опозицији«Само, било или не било рата, револуција је морала да букне. По мишљеаву г. Кереноког, она је требача да плане у пролеће 1914 или крајем те године. И рат је само уопорио револуцијуЗахваљујуКи рђавој и коруитавној админисграцијп, одмах у иочетку рата настала је окономока криза која је заузимала тра гнчан облик. Кризу су изазвали блокада, Руоије и забрањивање §»тт;'\ једпа брзоплета забрапа која је државу, папречац.

лишила иајвећвг прихода.» Али када оу сељаци престалп пити, поч&ти су да једу». Погрошња хлеба је почела заузимаши окоро Фантастичне равмере. Дотле, сагак је био произвођач који је овоје пронзводе односио на тржшпта. Сада, постао је потрошач својпх влаогитвх произиоЛа. Не трошећи више ва вотку, имао је новаца у изобнљу. И он је куповао и што му је требало и што му није треоало, к^ггавао је чак и луксузне артикле за које до тога доба внје знао ни да постоје. Када је блокада Русије била исцрпела ове стакове робе, љегова манија за распиањем се утаопла — тада је у рускнх сељака бпло окоро тест мплиарди ефектвжлг повца. Војока је трошила веЗш део земаљских цроиввода-« Опа сама ,је ковсумирала исто талико меса и масла колико је консумирало цело становнвштво пре рата». Пре рата. Русија је пзвозила четири отогтне до шест сгожна пуди цереалшја. Прве годиие рата, међзтпм, оамо је за војску кунљеио три стотине милиота пуди. Само у 1916 војска је шнеумирала милиарду пуди переал!вја, то јест само двс стотпие мвлиона пј ' ДП мааве него што је Руоија пре рата взвозила и тропгила у земљп. Настала је једна економска анархија, јер на челу адмвнвстрације није била комшетентна Русија, она трезвена и организаторока Русија. иего она друга Руоија којој је на челу био Раопућин, «водпомагнут клшсом криминалних, брбљаваца, људи слабим и некомпетантиим ц авантуртгстима без ск}"пула». Влади је рат добро дошао да, бруталним насиљем, усред општсг патриотизма, разори све независне установе. Влада је чинила грешку за грешком, зло чин за злочином, стварајући јед цу ревачуционарну атмосферу, претварајући најмврвије п пајлојалније грађане у револуционаре и тиска,јући Руоију у бездан. Олепа влада, слвпо су биле и вшше класе и ниоу виделе поуздане овЈгптоме једне невзбежне катаотрофе, Више класе, мехавпчки, аутоматови, поназљале оу неосгварљив захтев «да би опозиција, за време рата, трсбала да престане да прави опозицију». Здрава и трезвена Русија осе ћала је ову трагичну иствну. Раопувинова Руоија је декламо вала о »светам јодвнству» које ,је постојало у Француској и у Енглеској. Гучкав, један нскрени и убеђани коаоервативац, дао је, у првој половинн маја, 1917, на конфервнцији делегата војсже, једну 1сарактериктдчпу взјаву. «Ја који нипсада нвсам имао налредних идеја, далеко од тога, ја сам постао револувдговар у 1915, стекавши чврсто уверење.Да нас аутократија води У један порае којн ће 1гмати трагичшгх пооледица за земљу и како земљу може опасти само кра'ј старог режв\га». Патриотока Русвја, с.тутећи једну од на,јвећих трагедија у нсторији чавечаиства, хтела Је да онасе Руоид', предлажући мудре полптичке н адмшшстра тввне мере, Г. Квреноки, посре-

ством г. Родзианка, хтео је оветовати цару да се одмах подаЈри оишта ао.пЈвошја политички.м кривцима, да се успостави уста® у Фвнској, да се проклаагује аутсномија Пол>оке, да се обу сгави политичко прогањање п да се иодари гра1)авока јвднаксот и атобода. Г. Родзиаико ннје пмао омвлости да изврши поруку г. Кервнсасаг. Место једне мудре гоушттсе влада је уовојила «дикгатур|у лудила«. Заве.та је једну гвоздеиу цвнзуру, у масама је слала подитичке кривце у Спбирију, халнжла раднике, упуншвала лшогаве. Њешгаа економска и фшшгонјока политшса ,је била расввиичка, луда, кримвнална. «Пораз у Палвцијн, гЈЧлггак ми.тионима људи н предаја утврђсиих места на гравици отворили су очи Русији.» Огање у војсци се непгго попраЈВило и генерал Вруољтов је, у пролеће 1916, магао предузети једиу успешну офанзиву која је, у остадаме, оватаа Италију. Али, заогваљу/ућл општам званичном дефегизм}', уопех те офансиве је могао бнти сааго пратазаи. И генврал Брусилов, може бити, није Јрешио када је тврдио како је «искуство из 1916 врвпремило војаку за раво луцвју«. Очајио стаље у војсци и у повадвни отварало је разне

планове за опас Руовје. Октобра 1916, генерал Алекоејев и кноз Лвов дошли су до уверења како I шаЈ,'Оље било Да царицу прогане на Крим и натерају цара на извесие реформе. Тај .иан, 1сао п многи другп планови у то време, није био остварен. Трашчно отаље у војоци и у позадшии није била тајна ни за самог цара. »Ти ои у више махо ва ионаљљао твоју намеру кагсо ћеш водити рал: до крајње иобеде, лиоао је, новембра 1916, цару великп кнвз Никалај Шпсолајевић. Верујвш ли ти да је то могућно 1сада се земља на.лази у садашњој ситуаЈЦВји? Знаш Л1Н ти пствнито стање ствари у пограиичнтм всаорајвиама и у упутрашњости? Имај вере у мене када од твбе тражнм Да се ослободиш веза које те окивају. Радећи тако, надам се да ћеш, када се будвш био оолобадио, моћи Да опасеш свој првсто и вашу милу вемљу од иепоправимог слома». Говарећи о везама, велшси кнев је мислио на ца рицу Алеисаидру и на Ралпућинову клику. Исте звме, велики инез Дв*гаггри )је Пав-товић ,)е увео удеда у убвјогву Раопућинову. П. С. ТАЛЕТОВ (Наставиће се)

Г. Прибићевић одлучио демантује вести о разгово« рима представника С. Д. К. са представницима четворне коалици|е

НАША СПОЉНА ТРГОВИНА Иаш извоз у Итал.и1у опада

Својом еконамокам структуром упућана на увоз аграрних н шумскнх продуката, Италнја за нгш навоз представља важло траснште. С друге стране, Италија се појављу је н као наш главнн извозин пооред ник. Њвннм лађама, поа њеном |{шр мом, наша роба нде као нталијанока у свет $ а наротато у земл>е, са којима нам, због несређених међуиародно-трговшкжш: односа. није могуКа директна намеиа до6а.ра (Шпа шца, Турска). Ово посреанипп-во, које нвЈпој привреди и њепом углвду у иностраиству наноои наравно пггете, могло би се сходвам мерама уокоро онемогућнтн. Наротато би се за паше дрво, које Италија у ве-шким колнчннама превози за Шпаннју као италнјаноко, урачунавајуШ1 у продајну цеиу наравно н свој посроднички процепат^ могло једпим трговннскнм >товором са гом земљом постићн озбиљан добитак. Од нас, за своје потребе, Италпја узима поред дрва наЈВИше стоке и јаја. Наше жито, међупш, па њоннм тржиштиима не наилази на прођу, јср је канаоока пшеница за хгга лнјаноког потрошача >шого јевтиннја. Италијанска днрекцијја сггатшстнке среднла је податке о спољиој грговшш ИталЈгје са нашом земљом. Према тим подацима, за првих 7 ме соци ове године увезла је Ита-шја из наше Краљевипе робо у нрошостн од ЗОо милнона лнра. За исго време њон нзвоз у пашу замљу достигао је вреаност од 107 »птлп^на .тира. Паспва италијанског тргоазнпоког билаЈгса прама нама за 7 ме«<:е-

ци 1-925. године износн према томе 123 милиона лвра. Сравњујући те цифре са резулта. там лстога пернода 1927. годнис, мн видимо јадну валшу чињеинцу:' У нстоме перноду ирошле године кзвоз у Италију досткгао је 412 мнлнона лнра, а увоз нз ње лчж 171 ми лион лнра. Пасивии са.1До нта -ШЈанског слољњег бнлапса према памау исггаме перноду износно је д.икле 241 мнлион лира. Раз.тнка између овогсдишњег н лањског оалда опољне трговине за првих 7 месеци годнне наносн 115 мн.тнона лира па нашу штоту. Ова појава долазн услад омањеља нашег нзвоза — за 27 од сто —, а повећањем >м}оза из ИталиЈе — за з,б од сто. Опадање налпега лзвоза у Италију је од толнко воћег значаја, шго све наше сусадне шадустрцјске зем љо постешено затварају овоје грапице за наше агра-рне пронзваде, о чаму амо већ у некатпко махова шгсалн. Карактерисгпичал је пример Чохослава-ше са којом н порад тессног полнтинког савоза, шгсмо могли ла се споразумемо око оклалања тр гознноког утовора. Узроке ове појаво шдје тепгко наћн. Да споменемо, да је у љубљаловој железинчкој д;среи:шгји, која је на граппцн са Италијам н преко воје пде у главноме наш новоз дрва, у септембру, главном извозпом месоцу, стављено »лвозЈгшгама па ралположење ток 27 од сто од захтевашк вагопа. То, оумњо пема, шгје једиии, али овакако једал! јо од главинх узрока опа дању нашог лзвоза у Италију, н то узрок који се може отклошгги смншљоиом принреапом политчгсам.

Загреб, и. двцембра. — Г. Свето-| зар ПрЖУнћввић дао је даиас новпнарима овгу ичјаву: — Молим вас да св поново највнвр-1 гнчнијв домантују све ввсти о некак-| вии додирима и разгозорима самссгзл них двмоирата са Дазидовикевим дгмокрптима. Те су вести нарочито раширенв у вези с путем г. Вилдзрз у Пожарезац. Видим чак да су и «Прагвр Пресе и неке друге странв новинв првнелв те вести и изводв из њих фантсстичнв комбинације. НЕЛОЈАЛНОСТ КОЈУ ГПРИБИЋЕбиЋ НЕ БИ ОТРПЕО Искп»учено је да постоје између нас и ДавидоеиКсвих демократа ма какви разговор>1 или преговсрк. Никад мо> другови не би починили такзу нсло. јалност, нити би ја такву ивлојалност трпео. То су све вести из појединих режимских кругова у Београду који не просто утркују у измишљаљу. Како је велика нгивност, да не кажем глупсст у рвжимским кругсвима у Бсогрпду види се одатлв што су новинари питали Министра Народног Здравл>а г. др. Чеду Михајловића, који се вратио у Београд са нвкакве ииспекције из околине Зггреба. да ли је имао политичиих састанана у Загребу. А он је сгсвим озбиљно уверавзо, на часну реч, да у његовом путу ни|в било нииаквих политичких момената. Како св у Београду алтетпрају у измпшљању, показује наслов који Је Политика дала разтовору свога допискнка са г. Внлдера прилпком његовог повратка из Пожаревпа. У том разговору, г. Внлдер најодлучније демантује ма какве додире ма са каквим полптичклм круговима V Ееограду. Политика томе даје паслов: „Г. Внлдер демантујр, али нпак Разгопара'\ Тако с« пнформише, у интересу данауњег режнма, публика. нарочито публнка у Србпји. Јесте. г Вилдер Је разговарао, али је разговарао с нашим прнјатељима и присталнпама који су бнли као одсеченн од иас, који су као електризовани од \спеха на збору у Пожаревпу и успеха избора на Београдском Унпверзитету ШТА ЈЕ Г. ПРИБИЋЕВИЋ ХТЕО ДА КАЖЕ ДОПИСНИКУ МИЛАНСКОГ «КОРИЈЕРЕ ДЕ ЛА СЕРА« — Молим, подједнако, да св забеле. жи да је н.тачан мој розговоо са дописником милзнског листа: „Коријера дела Ссра". Уввк имам иеприлике са г. Морандијем, дописником тога листа, јер сам и пређашњи мој разговор с к>им морао демаитозати. Он ме је пи* тао; шта то значи формула „Краљ и народ"; да ли то зндчи да би смо ми примили решење устгвнсг питгња, односно нов устгв, као акт вгн парламеита. Ја сам одговорио да та формула то не значи. Кад смо покојни Радић и ја изрзкли ту формулу, то је значило да очекујемо иницнјативе од Круне; али то није знзчило да би се примила октроа. Ако би смо ми примили ново уређење Државе као октроа, онда 6и то значило да пристајемо да се то уређењо мења путем овог октроа. Ко даје устав, има права и да га мења. Ме-

ђутим, народ је извор и утоиа впа* сти и то је разлог зашто смо поиојни РадиЦ и ја тражили слободнв игборе_ Јер народ говори само кроз слободне избсре Није дакле реч о томе да Краљ да нов Устав, него да се пружи могућност нгроду да слободном својом вољом створи ново уређење државе Исто тко, ја нисам казао да је то илузија да наша борба против београдског режима може да донесе промену у држази, Ја сам рекао да нико у нашој земљи и не мисли да дира у државне границе и да у том поглзду влзо.а велика илузнја у Италијм и Мађарској. Из Пеште и из Рима Iолгзе сиренски гласови Ми знамз р.а би Мзђгргка хтелз да нас поогута до Велеоита, а Италија од Велебита. То додајев да објгсним сво'е тврђзње о илузији која влада у Мађгрској и Италији у погл^ду :нг*»аја борбе у нашој држави. Рекго сам, даилз, г. Морандиу другим речима да су границе наше државе и ноли ме тангере», али да се у тим границама води борба за темељно преуређење државе. ЗАШТО СУ ЗАБРАЊЕНИ ЗБОРОВИ СДК Забрана нгше велике скупштинв у Брсду није нас изненадила. Кад су у Београду приметили да су наше велике скупштине манифестације братства Срба и Хрвата и да Хрвати косе Српсие, а Срби Хрватскв заставе онда су једним махом прзсекли одржавање тих зборова. Режи му требају такви зборови као што јв био онај мизерни радикалски зборчиК у Пакрацу, на коме је распири. вгна мржња између Срба и Хрватз, на коме се клицало Пуниши Рачићу. Али режим неке велике манифестације јвдинства и братства између Хрвата и Срба, јер то руши целу њихову тезу о одбрани држаее од Хрвата и о сукобу који је збст те одбране настао између Срба и Хрсата. На крају, морам да замолим штампу да да публиннтет прогону вашег вредног пријатеља у Слатини. адкоката г. др. Раланчевића, јер |е то документ за борбу којом режим хоће да одурани угрожено Српстко од Хрвата. | Наша велика скупштипа у Слатини, I која је била заказана за прошлу пе! дељу, забрањена 'е. алп сељапн нису Ј веровали у веств о забрани нето је ; келики број похитао V Слатину. Г. Раданчевић. превак СДС п СЛК у Сла гпнп разговарао > са групом тпх сељака и одмах затим био 'е оптугкен да е прекршпо решење о лабрани јавне скупштине Наређено је да се одмах затвори, п ако се. међутнм. разболео То је п лекарски копстатпгано. Г. Раданчевнћ је Србпн од кога гежлм брани утрожено Српство. Г. Раданчевић спада у ред оних фанатнка којп су у почетку уједањења уздисалп за уједињење са Београдом. Сада режим од њега брани дожаву. То је билаис десетогодишњнпе кад се др;кава брани од онпх којн су уздисалн за стварање државе (Време)

Један необичан претрес по закону о штампи у Пожаревачком Петровцу

Пожаревачки Петровац, 11. де цембра. - Данас је у овдашњем суду одржано суђење г. Илији Рајковићу, чиновнику београдске општине, кога тужи г. Милисав Павловић новинар за фалсификат свога потписа. Маја месеца 1926. г. Рајковић је послао редакцији Балкака један инкриминисани допис, у коме је оклеветао извесна лица и на крају дописа потписао г. Павловића, знајући да је он дописник Балкана, те да ће на основу тога допис бити штампан. Када је допис био објављен, начинио је читаву сензацију у целој вароши, а нарочито изненађење причињеио је г. Павловићу, када је прочитао допис, о коме ни сањао није. Пошто је од редакције добио оригинални рукопис и на основу њега пронашао правога писца, г. Павловић је поднео овдашњем суду тужбу против г. Рајковића. Уз оригинални допис тужилац је приложио неколико оригиналних слободних рукописа оптуженог Илије које је суд предао техничком одељку Министарства Унутрашњих Дела, где је извршено вештачење и утврђена тачност рукописа.

За данас је био одређен претрес, и требало је да падне пресуда, али баш пред судским вратима где је шетао г. Павловић, наишао је оптужени Рајковић који је јутрос стигао из Београза и пришао г. Павловићу, руковао се с њиме, признао му своју кривииу и изложио му своје тетко пооолично стање и умолио за олроштај. Г. Павловић му је вел г .олушно опростио и изјавио да жети да остану добри пријатељи. Ово своје поравнање потврдили су пред судом и суд је оптуженог Илију пустио испод суђења, с тим да плати кривичне трошкове који износе 1100 динара. Соаре француског клуба у Новом Саду Новн Сад, 11 децембра. - Фран цускн клуб у Новом Саду приредиће у суботу 15. децембра у про сторијама свога клуба соаре. Том прилнком ће г. Пол Масг, лектор Београдског Универзитета за француски језик и књижевност одржати прсдавање о Ги де Мопасану. После тога биће играч | ка.

Скупштина радикапне омладине у Великој Кикинди

Велика Кикинда, 11. децембра. - Редовна скупштина народне радикалне омладине, која се требала одржати октобра месеца ради избора нове управе, морала се од годити на каснији рок, због извесних техничких разлога. На скупштини, која је била врло добро посећена од стране радикалних омладинаца, дата је разрешница старој управи и признање од стране скупштине на њеном интензивном раду за јачање радикалне омладине у Великој Кикинди. Скупштини је присуствовао и бивши народни посланик г. Јоца Будишин, који је у свом говору изнео програм и циљ радикалне странке, тешкоће око њезиног оснивања и сметње, које су нам чиниле мађарске власти, а који систем се и данас продужује преко незваничних и новостворених полицајних радикала. Једногласно је изабрана следећа управа: Председник: г, Пелар Ердељан, свршени [ца:шик; Ппр:дседници: г.г. Бошко Томашев н Рлда Угринов, економн. Секретари: г.г Лушан Лозанчић, правннк и 11ван Спвчев чиновник; Бпагајник: г. Сава Јаконић. ратар; Нњижничар: г. Мнлета Аћнмов, ратар; Одборници: г.г. Мнлић Компеновић, б суди.а н адв прнправник. Жиран Мирков, Рада Сударов, Васа Гавранчић, Душан Велимнров. Јопа Гавранчић, Сава Стојков. Лпко Томашев, Штева Томашев, Иван Ердељан. Милорад Страјппћ, Апл Цвејнћ, Ииап Јаконић, Ђура Еудпшин. Петар Јовановић, Ннка Будпшнн. Мита Будншнн, Влада Гдигорин, Борнвој Браснћ н Милош Ђурпчпћ. Звменици: г.г Паја Пнперскп, Душан Којнћ, Мптп Гавра^гчпћ. Мдрннко Влајннћ. Лушан Томпшев. Плнја ■Бомпарнн, Пера Санднћ, Жпва Вокићј и Илдја Јаконнћ.

Са великим одушевљењем, скупштина је донела једногласњ* следећу резолуцију: 1. Да се поздравн г. Ала Станојевић, шеј) Раднкалне Странке, коме омладинпн желе дуг живот и срећан рад на саннрању наших прплика У корист пеле и недељиве државе Срба, Хрвата н Сдовенаиа. 2. Умол>ава се Главпн Одбор странке, да нзађе нз става резервисаносгп, те да смело и енергичио устане у одбрану праве и нстннске Радикалне мнслн, те одбпје све недостојне нападе, којп су у последње време учнњенп на Радикалну Странку. 3. Одаје се пуно поверење своме носаопу листе г др. Момчнду Ннпчићу, министру па расположењу. који је смело устао У одбрану самосталностп Београдске Обласне Ск.упштине, а против протуправног рада свнх оннх, којн крње њену самосталност.

Буует Врањске Области Врање, 11. децембра. — Обла« сна скупштина Врањске Об.тасти изгласала је буцет за 1929 годину. Укупни износ расхода је 9,363.514 ,инара. Од тога највећи део пада на грађевинску грану. Оста.те гране заступљене су према стварним потребама.

гу најлакши пј-т , којим клице болесг* улазе у наше тело. Да се заштите од урног двЈства клппа, које проузро■ : ују гп-1пе заразе као кнјавпцл-, нненцију и остале опасне ннфокциморају на ачбавн >треј'Шп парови уаимати укусие АНАКОТПМТИВЕ