Vreme, Mar 06, 1941, page 1

ПОШТАРИНА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ ★ ★ ★ ★ ★

...извештаји С.УТРА: Депрескја која је за. хватила Панонску Ни. зију и Балканоко Полуострво одржаваће у на. шој држави у северозападним и јужнии кра. јевииа облачно са ки. шом, док ће у осталим крајевима владати дслимично облачно вре. ме. Температура без ве. ћих промена.

БЕОГРАД, ЧЈЕТВРТАК, 6 МАРТ 1941 ГОДИНА XXI

Метеоролашки... ДАНАС: У Београду: топлије, претежно облачно. мо. же бити слабије кишеО^тЈЈ.т краје ВН : топлн. Је, преовлађиваће облачно. нарочито на се. верној половинн. Кише ће бити местимично. Сунце излази у 6 08. а залази у 17 42 часова.

ГРОЗНИЧАБА ДИПЛОИАТСКО-СТРАТЕГИСКА АЕЛАТИОСТ ОКО ЈУГОИСТОКА

Очекују се промене држања Турске и Грчке

Идн предложио Грмкој да, у случају немачког улткматума, повуче своје трупе из Длбамје и да их стави на расположење за анцију па Блиском Истоку

(Од нашег сталног дописника) Берлин, 5 марта. (Телефонски извештај). Посланица Вође и Канцелара Рајха г. Хитлера претседнику Турске Републнке г. Исмету Инениу, по мишљењу овдашњих представника стране штампе, с обзиром на последице и даљи развој ситуације на Балкану, претставља један од најважннјнх политичких догађаја. Шта је посланица г. Хитле- друугим државама југоцсра садржавала, у берлииским точне Европе, иије тешко меродавним круговима, из ра- наслутити која је била основзумљивнх разлога, не може се добити било какво обавештење. Зато с.у и све комбинацизе у вези са садржином посланице г. Хитлера произвољне и заснивају се на разним претпоставкама, а не на правом стању ствари. Турска је да^ас, баш у вези са овом посланицом. постала немачку акцнју. Треба се са— по мишљењу овдашњих по- мо отрести злонамерности, а литнчких кругова — једна од'® ,| ''* а ни Ј е Те,11К о Јтврдити да најинтересантнијих земаља не тачно оно што с.мо још нре само југоисточне Европе .већ , Д ва месеца јавили о случају уопште, с обзнром на даљи Ј Бугарске, тј. да улаз немач-

на идеЈа ове историске посланицг, јср Немачка нема никаквих задњих намера ни према В>тарској, ни према Југославнјн а ни нрема Турској. Што је ипак дошло до улас^са немачких труна у Бугарску, данас је свакоме јасно који су мотиви изазвали ову

азвој догађаја.

Вввсгздж гу.иске ди.-^Ија н ГПефова лпх - л П - и. |&-ччк^*Д Ј ^ Дело Кемала Ататурка пре-' живљује данас дане тешких искушења. Турски државници су до сада својим држањем у најкритичнијим тренуцима управо задивљавали свет дипломатском окретношћу, нарочито у вези са обавезама Турске према Велико.1 Британији и, раније, према Француској. Ише су водећи кругови Кемалове Турске доказали да воде рачуна само и једино о турском народу. Та жеља Турске и данас није ништа мања но што је била раније, а то значи да се земљи обезбеди мнран развој. Овде кажу: „Међутим, постоји једна опасност која би могла мирне душе да се упореди са опасношћу човека који спасава дављеника. Свакако је чудан парадокс да се данас Турска налази V положају да спасава велику империју која тоне. Није лако одолети притиску који се данас врши са британске стоане у Анкари и зато је посланица Вође и канцелара Рајха, без сумње, дошла у правп час. У Берлину износе ово мишљење: „Нако је садржина ове посланице ш по.шнта, за онога који зна праве намере Неманке не само према Фурској већ и пре-

ких труна у ову земљу неће значити повреду Јвене територије, нитц 1ј« цретстављатн опасноич'# ^а ба. 1кан\ ; ке народе. ',7о1?ћг трен>тка кад су били подигнути први мостови на Дунаву, веле берлински кругови, нестало је неизвесности, која је већ неколико месеци, а може се рећи још од почетка рата, лебдела над балканским народима. Требало би, нанме, имати велику фантазију да би се могла замислити борба између немачких и енглеских трупа на територији Бугарске. А ако би дошло до сукоба, то би био свакако најкраћи сукоб, забележен у војној историји. Данас су и сами Британци начисто с тим да они нису у стању да се боре са немачким трупама на копну. Где год је до сада дошло до сусрета између немачких и британских војних снага, а како се сазнаје исти однос је успостављен и на афричком фронту, — увек је британска војска морала да забележи еластично повлачење својих трупа, као што је то био случај код Андаленеса и Денкерка." Немачко турски односи „Овакво стањс, веле овде, значн за балканоке иароде ослобођење од вечног страха да ћс они, без евоје криинце, постати понрнште за мерење немачкнх и британских снага. Враћајући се на посланицу

Вође и Канцелара Рајха треба да се постави питање шта немачки народ може да има против Турске, свога бизшег савезника из светског рата. Познато је да се турска привреда, изнурена поплавама и потресима због унутрашње Кемалове револуције наилазила у превирању и затражила помоћ од Велике Британије. Тај чувени поверилац многих држава хтео је да искористи ову слабост Турске. Држао је ову земљу у резерви како би у даном тренутку за неколико милијарди фунти турска војска кренула на фронт у борбу за интересе Велике Британије. Ово је данас јасно свакоме, а најпре самим турским државницима. Међутим, овакви односи између Турске и Енглеске још увек не могу да буду довољан разлог да се у немачком -народу или у његовом данашњем политичком воћству развију неки непријат€\п>ски осећаји према Турској."

Ј >ав-

Дефанзивни карактер ула^ска немачк^х трупа у Бугдрску „Са друге стране данас се а _и зна да је појава немачких трупа у Бугарској носила у себи ' дефан^нван карактер и зато [ се .треба пнтати да није страх, I који се у Турској по"јавно због близине немачких трупа, и' зазван на вештачки начин, енглеском пропагандом. I Вођа и Канцелар Рајха У своме говору већ је најавио да ће тући Енглеску где год 1 се она буде појавила, али је истовремено рекао да ће одлука у овоме рату пасти на самом Британском Острву. Према томе, страх који је до сада владао у Турској због појаве немачких трупа на Балкану није оправдан, јер -нити је Турска бнли Нпти ће бити циљ садашњег рата којн је Велика Британија тако лакомислено з&хочела. Оптимкзам у Турској Зато н ннје тешко створитн претставу, у којнм се граница| ма кретала посланнца Вође Рајха. Према вестима, које су стигле из Турске у Берлин, после ове посланице завладао је у турским масама оптимнзам. Штампа је донела фотографнје претседника Турске Републнке и Вође Рајха. Изгле да да је страх, који је вештачки створен у Турској, нестао I овом посланицом и може се I рећи да је она унела много

Пр«тходкнцл номачних моторизованнх одреда пролази кроз Софију поред цркве Алексаидрп Невског (СдоциЈолш! силмии г. Св. ГцдиЈа на, фоторааорпгора ..Вролени")

светлости у немачко-турске односе." Велнки ауторитет немачног државног поглавара свакако да је турским државницнма био довољан па да нестану сва она страхован>а о којима се још пре неколнко г"ша слушало нз уста брнтанског мннистра нностраних послова Идна, наглашују у Берлину и веле даље: Дужност је балканских народа и Турске да не допусте да буду заведенн било каквим обећан»има. Данас се балканским народима намеће реалност, а "она указује на рат између два велика система и веома је опасно гго мале народе да дозволе да буду евентуална претходница великих народа у овој борби, јер ово није борба малих, већ борба великих. Малим народима остаје га оцене не само чија је ствтр праведнија, већ и ко је при^одчнји савезник балканскн* ларода, а ко није, ко ће у овом великом сукобу победиги I гд. Ниск, колиУг ПОЦпријатвање Балкана дак.ма страни се бори 'Чија, од ко1в слушамо већ децени1ама пароле о слободи и демократнји. а истовремено као заштитница слободе и демократије своју огромну ратну морнарицу ставља у службу блокаде. Та империја, кроз уста својих плутократских државника, говори о хуманости, а истовремено садистичкиМ миром посматра свога дојучерашњег савезника Француску, како се бори са глађу. Овај мали пример довољан је да разбнје све оне лепе пароле којима је Енглеска већ годннама храннла цели свет, а данас нх лнферује у Сједнњене Државе. Да лн ће балкански народи, који су срећом успели да онемогуће о-

Немачка моторнзована нолона у предграђу Софије

купљаље својнх днвизнЈа под британску заставу, данас схва тнти да се не радн о потлачнвању н подјармљивању Балкана, већ о интереснма целе Европе, која треба да се ослободз вечног страха од ратова н фннанснских крнза н прнћн једној сарадњн која може н мора да буде само на корнст целе европске заједннце." То је пнтање које се данас поставља у Берлнну у везн са догађајнма на Југонстоку н у Турској. Т. СОКОЛОВИЋ Берлински кругови о поруци Бође Рајха претседнику Турске Републике Берлин, 5 марта. — Агенција Стефани јавља: Поводом лнчне норуке Вође Рајха, коју је г. фо.ч Напен предао претседнику Турске Ренублике г .Иемету Иненију, у берлЈШСкнм надлежннм круговнма се подвлачн срдачан тон званичког саопштенл које је објављено тим поводом у Анкарн, као и чнњенпца да ће у току данагпњег дана г. Инсни датн важну изјаву. У испш круговима се при-

мећује да је Анкара са задовољством примила знању чињеннцу да се немачке трупе, које су ушле на бугарску територију, нису приб.шжиле турској граннци, што је јутрос у Берлину потврђено. Турска јавност оптимистички гледа на развој ситуације Царнград, 5 марта. — Целок>ина турека штампа доносп под крз'пним насловом извепггај о пријему немачког амбасадора код претседника г. Исметиа Инениа, којом приликом је г. фон Папен предао турском државном поглавару личну поруку вође Рајха. У јавности се води жива дискусија по питању шта управо садржи лична порука канцелара г. Хитлера г. Инениу. Турска јавност посматра ситуацију оптимистички. па се подвлачи да не постоји никакав разлог који би Турску могао увући у рат. Јуче по подне одржана 4 је седница миннстарског савета под претседнипггвом г. Рефика Сајдама, на којој је министар иностраннх послова поднео извештал.

Будимпешта очекује немачки ултиматум Грчкој

Будимпешта, 5 марта. (Телефонски извештај.) — У центру пажње мађарских политнчких кругова налази се изјава совјетског комесара г. Вишинског, упућена на адресу Бугарске и с тим у вези полузванични став Рајха. У добро информисаним политичким круговнма подвлаче да став Совјетске Уније поводом приступања Бугарске тројном пакту непосредно не тангира Мађарску, али и поред тога политички кругови и штампа поклањају совјетском и немачком ставу велику пажњу. Дипломатске нзјаве, каже се у мађарским политичким круговима, могу се ценнти само по ономе, што је до сада објављено. Исти кругови подвлаче да протокол, који је потписала Бугарска прилнком приступања тројном пакту. не садржи ништа ново и да је пот пуно идентичан са протоколом који су потписале остале државе које су раније приступиле томе пакту. Исто тако, подвлачи се да је приликом потписивања тројног пакта у Берлину јасно обележен његов циљ. С друге стране, каже се у Пешти, међународнн положај Бугарске није се нзменио, јер су као чињеница прнликом приступања Бугарске тројном пакту са нарочнтом пажњом узети у обзир већ постојећн уговори нзмеђу Бугарске н других држава. што 1е миннстар прстседник Филов у свом

говору у Собрању нарочито истакао. »Пестер Лојд« у свом уводном чланку бави се новим стањем на Балкану и констатује да се прва етапа може сматрати као завршена после уласка немачких трупа у Бугарску. Циљ је да се онемогући Енглеској да Грчку користи за саоје операционе базе и он ће бнти постигнут кад Грци увиде бесцнљност настављања рата против обе силе осовине. Балканскц доннсинк >>Иестер Лојда« јав.на да већ еви знацн указују на то да ће доћи до једне акцнје у Грчкој н да о томе внше ие може бити ннк&кпе сумње. „Песрср Лојд" каже на крају да сада стварност долазн на нрво место н да ће Немачка Грчкој снгурно унутнти један ултнматум. Лнст каже да тренутно све указује на то да непосредно претстоји крнза у грчком ннтању. »Уј Мађаршаг^, који Је ааклоњен влади, мишљења је да је држање Турске и Совјетске Уннје потиуно јасно. Национал - еоцнјалнстички »Пештн Ујшаг« скрсћс пажњу на енглеске нрннрсме да заио ссднс Снрију н нита да лн ће Француска бнти у стању да бранн ову колоннју. Ако то не бн бнла у стању, лнст је мншл.ења да тај задатак мора да иреузмс једна друга држана, н то Турска, у сарадњи са Немачком.

Врло је интересантна једна вест берлинског дописника „Њолц - ораиујшага". Белинском дописнику овога листа речено је у Вилхелмпгграсе да Немачка не може трпети никаква ограннчења приликом стварања ових основннх прин ципа: да се осигура мир на Балкану и да Немачка води борбу протпв Енглеске свуда где се она појави. На питање берлинског до-

писника овога листа, да ли ће Немачка дипломатским путем предузети кораке да разјасна став Совјетске Русије, у Вилхелмштрасе није одговорено, већ је једино речено да ће Рајх учинити такве припреме, које далековидо воде рачуна о свима чињеннцама. Др. Р. САНТО Шта је Идн саветовао Грцима Софи.ја, 5 марта. ски мшшстар иностраних слова наставља своје разговоре у Атнни. Прсма вестнма, које су ова-мо стигле, у апгаскнм политичкнм круговима круже вестн да је г. Идн грчкој владн предложно да, у слу чају немачког ултиматума, повуче грчке трупе нз Албанијо н да их ставн на расположење за операцнје на Блнском Истоку и северној Африцн. (Трансконтинент прес) Идн и генерал г. Дил завршили разговоре у Атини Атина, 5 марта. — Агенција Рајтер јавља: Разговори брнтанског мннистра нностраннх послова г. Идна п начелннка шшернјалног генералнггаба генерала г. Дпла са претседником грчке владе г. Коризнсом завршепи су. Г. Идн ће са члановнма брнтаноке делегацнје одмах отпутовати у Каиро. Саопштење о разгбворима бнће објављено у тренутку одласка. Званично саопштење Атина, 5 марта. <— КБК јавља: У звавнчном саопштењу о боравку енглеских државннка у Атшш наглашава се да је по свнма питањима постпгнут потпун споразум између енгле ских и грчких државника.

Енглеско аојпр прнпрсмс н« границн Сир н јс н Ча.нч-тинс Бејрут, 5 марта. — Енгле- I Исто тако у Снрији је изаоке војне ирипре.ме на гранн- I звала велику пажњу вест да је ци између Палестнне н Сирнје I г. Идн, прилнком своје посете изазвалс су у Сирији узнемн- [ Атинв, грчкој влади предлореност. Како се сазнаје, Ен- Ј жио да за случај закључења — мнра са снлама осовине. своју војску пребацн на Блнскп И-

1'лсзн су не само концентрисалп на граннци знаше војнс снагс. већ су н своје гарнизоне у Ираку мобн. шсалн Истопрсмсно у Палсстннн н Ираку врнш се строга контро.та свнх странаца. Енглеске припреме на Блиском Истоку овде доводе у везу са разговорима које је г. Идн нмао у Анкари. У везп са овим, Енглеска је турској владн предложнла да се преко Сирије успостави директна веза између Палестнне и Турске, у циљу да бн се омогућило заједничко оперисање енглескнх и турских снага за случај немачког офанзивног продора према Малој Азнји.

сток, где бн узела одрсђену улогу у евентуалннм операцнјама. (Транекоптпнент првс) Очекује се говор г. Сајдама Цариград, 5 марта. — ДНБ јавља: »Журнал ц'Орнанс јавља из Анкаре да ће претседник владе г. Рефик Сајдам говорити ускоро о новом буџету. Верује се да ће претсодннк г. Сајдам том прнлнком датн изјаву о општем положају н о ставу Турсне.