Vukova prepiska. Knj. 2

614 _ ЕНЕЗ МИЛОШ ОБРЕПОВИЋ

“ | в и рођакљ вашљ Амиџа казао. Са овомђ сте новиномљ себе президентомљ судеискимљ достоини учинили, само бн валало, да ваше место проме[нијте, ако, као што чувмљ, у судници ва Фуруномљ седите, и у горнбмђ челу за асталомђ предсћдавате, као што едномљ отличномљ президенту пристои. Ветрова, и Цуга не треба вамљ се бонти, садђ ве, Фала Богу лето. Кумашинљ међу тимљ остав при томђ, да вашимљ бечкимљ, Јоксинимљ ковинскимљ, и Тенкинимљ влашкимљ новинама, нигда. не верув; но ви држите се, при свемљ томљ, вашегљ основаши и пишите што годљ одљ куда чуете. Особито би ми мило бмло, кадђ 0 намђ едну пошту пре лвити могли, да е Варшава у руке руске пала, негђљ што то беобахтерђ обзнани.

У Крагуввцу 2. Мал 881. Вамђ благонаклонђнни

Милошљ Обреновићљ Книзљ Србскт.

(Опоља:| Благородному Росподину буку Стефановићу Караџићу, Докгору Филозофјв, више ученни друштва члену, и Президенту беотрадског Оуда у Београду.

(Напомена Вукова:] одговорено 17. Маимја.

[Ориг. у арх. (0. Б. Академије бр. 2887]

67.

Ваша Свјетлости, Премилостиви Господару!

С највећом радости имао сам срећу примити високопочитајемо писмо Ваше Овјетлости од 5. овог мјесеца. Ја признајем за срећу, што сам макар и једну, али тако важну п нама свима повољну новину јавио прије од другије. А што се моје ђекоје новине нијесу посвједочиле, то нека Г. Давидовић опрости; ја сам рад био јавити оно, што се говори, као што млоги новинари често чине, а да сам чекао док се посвједочи и сви чују, онда више не би биле новине. Она