Vukova prepiska. Knj. 2

628 внка милош ОБРЕПОВИЋ ~

да вам за сад ничим боље не могу показати знаке моје благодарности и оданости.

Истина је оно, што ву наши стари казали, да нико не може цијелом свијету колача намијесити, али с данашњим владањем Ваше СОвјетлости, готово би се у скупу могло рећи, да нико тамо није задовољан. Кад би се то пак стало даље разграњавати и равдјељивати, онда би се нашло, да су најнезадовољнији они чиновници, који су најближе и најчешће око Ваше Свјетлости, а најзадовољнији они људи, које Ваша, Свјетлост не познајете никако.

Сви узроци овога незадовољства готово би се могли у два главна реда раздијелити. Или су људи незадовољни за то, што не само што не могу према своме могућству по својој вољи живити, него што нико није сигуран ни са својим животом, ни с поштењем (чешћу), нити је господар од свога богоданога и с правдом и с трудом стеченога имања; или ва то, што се за општу ползу не стара и не ради онако, као што би (по њиовом мњенију) требало и могуће било.)

Није нужно све мени познате незадовољнике овдје поименце бројити, и узроке њиовог незадовољства казивати: а и нијесам рад то чинити, осим остали узрока једно за то, што не би сам рад био, да се рече или помисли, да кога из зависти или пакости опадам, — а друго да не би ово писмо — противу моје жеље и намјерења, — мјесто ползе коме штету учинило. Само ћу, за примјер, назначити оно, што није никака. тајна, или што никоме на штету бити не може.“)

Ваша се Свјетлост јамачно још можете опоменути, како вам је Стојан Симић“) казао у Џожаревцу 1880. године, кад сте се срдили, што ће у Цариграду да се метне у ферман, да у Србији мора бити сенат, с којим ће књаз у договору земљом и народом управљати —: „Немојте се срдити! Макар се шта у ферман метнуло, док сте ви живи друкчије не ће бити, него овако, како је данас; а после ваше смрти, ко буде жив, он ће с вашим насљедницима други уговор правити“. —

Истога Симића слушао сам толико пута гдје говори јавно: „Ја с Господаром не желим никад у једном мјесту живити, него кад је он у Пожаревцу, ја да сам у Крагујевцу, а кад он пође у Крагујевац, ја да идем у Пожаревац, па баш ни у путу да се не сретнемо.“ Бад сте се Ваша Свјетлост у Братујевцу 1880. године спремали у Јагодину на комисију про-