Vukova prepiska. Knj. 2

КНЕЗ. МИЛОЈ ОБРЕНОВИЋ 681

ће се тако држати, и утврдити, да је онај сваки, био ко му драго, који би то погавио и преступио, непријатељ народа и отачанства, пи да ће му се као таком судити") И што се тако постави и утврди, оно ваља као највећа светиња да се држи и чува. И да би сви људи могли лакше ту срећу познати и вама за њу благодарећи по њој се владати, ваљало би то све наштампати, и свакоме селу по један егземплар послати. — а и обим тога у свакој наији дати на продају, да сваки човек који жели може купити за малу цијену.

Може ко рећи, да ће Ваша Свјетлост с тијем што изгубити, што ће правитељство поставити, народу пристојну правицу дати; а ја мислим, да не само што пе ћете ништа изгубити, него да ћете ви добити — више неко ико други. Кад сваки човек у народу буде сигуран са својим животом, с имањем и с чешћу, онда ћете само и ви бити сигурни с вашим животом, с вашим имањем и с вашом чешћу, па не само ви за живота, него и ваша дјеца наком вас. А докле год ви имате власт свакога по својој вољи без икака узрока погубити, узети му све што има или макар што од његова имања, и срамотити га, дотле и народ има право, како му буде могуће, чинити од вас и од ваше дјеце што му је воља.

У оваким догађајима нити се треба уздати у султанов! берал, нити у оне народне акте и заклетве, а још мање у момке и у солдате и у гарду.) |

Ето у наше вријеме имамо у Европи примјера, како народ збацује и прогони своје краљеве, којима је краљевство остало Бог зна од колико дједова; а камо лиу Србији, гдје сви људи знаду кад сте ви били као и они што су, и могу казати да су вам они то господтво и сву власт и право, које миелите над њима да имате, купили са својим трудом и с имањем, са својом крвљу и са својим робљем, и да васони нијесу својевољно избирали него на силу, по вашој вољи, потврђивали “) (ја ово само наговјешћујем Вашој Свјетлости, а ви боље од мене знате шта је народ и како свако у оваким догађајима умије товорити, само кад власт добије); и гдје ви никако нијесте сами прави господар од земље и од народа, него имале над собом два велика цара, који не могу с једнаким срцем гледати, да се народ на владање ваше тужи. ) Што се пак тиче момака и солдата и гарде, ја мислим, тешко оном владаоцу, који за то држи момке и солдате и гарду, да га чувају од његова зарода ! Владаоцу треба да је највећа обрана у његовој земљи