Vukova prepiska. Knj. 2

632 КНЕВ МИЛОШ ОБРЕНОВИЋ

народна љубав, задовољност с његовим владањем и увјерење. да му (т. ј. народу) по смрти његовој само горе може бити, а боље никако да не може. — Полва, травитељства тако је велика и важна, како год и народне правице. Да је погледамо само с ове три стране:

а., Данас у Србији правитељства, у правоме смислу ове ријечи, нема никаквога, него сте цијело правитељство ви сами. Кад сте ви у Крагујевцу, и правитељство је у Крагујевцу; кад сте ви у Пожаревцу, и оно је у Пожаревцу: кад сте ви у Топчидеру и оно је у Топчидеру; кад сте ви на путу и оно је на путу; а да ви сјутра, сачувај Боже, умрете (које једном мора бити) умрло би и правитељство, па онда који би био јачи онај и старији. Управо сад да вам кажем, ја сам, док сам био тамо, кад сте се год Ваша Свјетлост побољели, мрљо од страа да не умрете; јер знам шта би онда могло бити и од ваше Фамилије и од ваши пријатеља и приврженика.

6., Кад би се у Србији правитељство поставило, онда би Србија добила пристојно и нужно повјерење и код држава и код приватни људи, јер би правитељство најприје добро размислило шта ће обрећи или учинити, а кад би што 06рекло или учинило, онога би се тврдо држало по оној народној приповијести: „царска се не пориче“ (које се не каже само за џареве него за све владаоце и за правитељства). ) Онда не би нужно било докторима обрицати по 600") талира на годину (па опет слабо који оће без невоље да дође), него би по објављенију правитељства, на одређене уговоре дошло у Србију доктора колико год треба за 300 талира, и били би млого задовољнији него ови данас с обречени 600 талира.)

Тако би исто онда, п осим доктора, дошло у Србију, п без позивања, млого поштени, знатни и полезни људи од свакојаки редова, а сад, као што сами кадшто кажете, долазе понајвише пропалице, скитнице и очајници,“) који на другом мјесту или никако или онако као у Србији не могу „живити, па ни они нијесу задовољни.“) (јамачно пма тамо људи, који су Вашој Свјетлости дошли без једне паре, па сад броје — своје —- дукате на иљаде; но будући, да ји не само не могу по својој вољи уживати, него ји морају крити као гуја ноге, за то би одавно пребјегли на ову страну, само кад би се могли са свим имањем својим измаквути, и кад се не би надали, да ће се тамо што на скоро треокренути,