Vukova prepiska. Knj. 2

634 кнеза милош ОБРЕНОВИЋ

~

Бољари и великаши земаљски (какви у Србији данас други нема осим чиновника) представљају народ; па кад је њима добро, онда и владаоца себе ради чувају, бојећи се да с њиме не би своје добро изгубили; а кад немају шта изгубити, онда желе промјену макар какву, надајући се, да ће им боље бити.

„Осим тога, чиновници су свакоме владаоцу и правитељству тако нужни, као орлу крила или човеку руке. За то су се сви паметни владаоци и правитељства свагда старали и сад се старају, да вриједне и достојне чиновнике, који су њиова највећа срећа, са свачим задовоље, и с богаством, и с чешћу и са славом, да ништа желити не би имали, него само да би им се боље милило вјерно и поштено служити Тако су постали различни чинови, ордени, пензије (како чиновницима, гдјекојим за живота тако и фамилијама по смрти њиовој) раглични поклони (и у покретним и у непокретним добрима) споменици по смрти, (као н.п. у Русији Суварову, Румјанцеву и тако даље).

Истина, да је на свијету бивало људи, а може бити да би се и сад гдје по који нашао, који би само ползе ради отачанства својега служили, не гледајући што им се служба наопако наплаћује. Али обично, како поштен чиновник опази, да га његов владалац или правитељство достојно не почитује и не уважава (а камо ли да га мавалице срамоти), ) он већ не може имати праве воље да служи, него или ће гледати да службу остави, ако икако без ње живити може, или ће, ако без службе никако живити не може, у напредак служити као од биједе, само плате ради. Што се пак тиче насљедствени чинова и господства, ја заиста нити сам кад био, нити сам данас велики љубитељ тога обичаја у државама; али ми се чини нужно напоменути овдје Вашој СОвјетлости, да не знам има ли данас игдје на земљи кака држава, у којој је само владалац насљедствен, а остали нико да нема ништа ни за живота подуздано, а камо ли насљедствено, — и да ли може бити тврда и дуговјечна таква држава) | Оће ли и могу ли људи допустити, да један има све: и власт и господство и богатство и чест и славу; а други нико да нема ништа“ А ко то на силу притисне и присвоји, он мора једнако у страу живити; јер сила до вијека не може трајати, а што се год на силу узме и држи, то свак има право на силу и преузети. —