Vukova prepiska. Knj. 2

| 636 КНЕЗ МИЛОШ ОБРЕНОВИЋ ~

само вама, но по моме мњенију то би за вас било још горе; јер сад народну мрзост и незадовољство због кулука дијелите са чиновницима, а онда не само што би све спало на саме вас, него би се с чиновницима незадовољници још умложили.

Даклем ја мислим, да би најбоље било, да се кулук осим општинске ползе и потребе (на примјер: градити путове, ћуприје и т. д.) и давање конака и дочекивање путем укине сасвим, па ко куд путује нека се стара на чему ће путовати и како ће се ранити. Ко путује државним послом, оном др-

жава нека да нужни трошак, као што се и по свој Европи чини н. пр. куриру се да што му треба на трошак до одређенога мјеста, па он плаћа путем све као остали људи, а тако су већ и Турци почели с њиовим татарима.

Вашој пак Овјетлости да се у име кулука и у име давања конака и дочекивања путем одреди пристојна накнада у новцу, па кад вам каки посленици требају, нека ји одређени ваши чиновници траже за новце као и остали људи. А кад куд путујете, опет нека вам ти чиновници готове конаке за новце. Кад би се овако уредило, онда би и они људи, међу којима сједите, и они око путова, куд често пролазите, држали за највећу срећу што ондје сједе, као што сад понајвише држе за несрећу. “")

8., Ваљало би уредити школе. По моме мњенију, Србија данас нема ни у чему већег недостатка ни веће нужде и иотребе, него у људма способним за народне службе.

Ја не презирем ни Мићића“) ни Вучића“) ни Стојана Симића“) ни Амипу“), ни Перу Цукића“) п Милосава Лаповца:“) то су све људи, који би се могли корисно употребити на послове пристојне њиовим способностима и који као и млога друга браћа према њиовим заслугама заслужују чест и поштење. Али се према данашњем вијеку с таким људма не може (као што се није могло ни с чиком Радомиром ни с кнезом Васом ") ни најуређенија држава управљати, а камо ли неуређена уредити. (Управљати онако као што су Турци управљали или у нечему мало и погоре, то вити је за народ какав добитак, нити за управитеље чест).

Орбима рођеним и наученим изван Србије (у Австријским државама) овај недостатак не може се накнадити, осим остали узрока, једно за то, што они у народу не могу имати правога повјерења, а друго што они нијесу учили оно, што за Србију у данашњем стању треба За то сам ја 1820. го-