Vukova prepiska. Knj. 2

655

КНЕЗ МИЛОШ ОБРЕНОВИЋ

он опет добити од сами они шешарица, које су већ скупљене у Србији, преко шездесет иљада сребрни Форинти).

Истина. да је у Србији велика чест, бити с Милошем ортак, али опет ко је год с њиме један пут ортаковао, онај се без невоље слабо кад више намеће да ортакује; јер је он обично ортак само у добитку, а за штету слабо кад оће да зна. Тако кажу, да је лане евињеким трговцима дао кукурузе од спајинекога десетка, те су у ортаклук ранили свиње; но кад он види, да се дебеле свиње јефтино (и на штету) продају, онда каже својим ортацима, да њему само плате кукуруве по то и по то, а свиње они нека продају за свој рачун, како им драго.

з7) Та је заповест зацело издата још пре неколике године, а лане је по свим наијама поновљена.

а5) Милош јавно прети свакоме оном. који оће да је паметнији од њега (т. ј. који оће да мисли друкчије, него што он мивли), зато и кад кота обичаја ради запита за што, нико не мисли, како ће му одговорити истину по своме мишљењу, него гледа, како би погодио, шта о томе мисли, и како би рад да му се одговори. Ако ли ко не знајући каже друкчије, него што се оће, он одма, како Милош покаже своје мњеније, (макар да је како паметно пре казао, и макар како да је Милошево мњеније лудо и неправедно) мора да рече: „Тако је; „Господару, ја нисам знао“, или: „нисам радумео, шта ви питате“. Тако ако Милош данас десет пута промени мњеније о једној ствари, морају за њим мењати и они сви, који су око њега, и све оно, како он каже, потврђивати и доказивати. дато се управо може рећи, да код Милоша нико нема (нити сме имати) свога мњенија, него сви морају онако мислити, како он оће: а како нико не може имати свога мњенија п постојанога карактера, не може нико имати ни правога пријатеља, на кога би се ослонити могао. —

45) Гледај 51.

50) Гледај 1.

57) Кад је Младен Миловановић, знатни старешина за КараЂБорђијина времена), пошто је Ипсиландијна војска у Каравлашкој пропала, добежао преко Баната у Србију, Милош га је изнајпре лепо примио, а после не само што подговори да га туже сви, који мисле да од њега имају што тражити, него му је још преко различни лида толико пута читао јавно све погрешке његова владања, н. п. како је био Кара-Борћијн министра! !], и свега на зло учио и навраћао; како је био рђав војник, и од Турака све се крио и бегао; како је криво судио; како је у Београдском граду беглучким кукурузима ранио своје крмаче; како Београдску и Остружничку скелу нико други, осим њега, није могао закупити; како је солану трговину сам, са својим ортацима, готово био притискао; како је по целој Орбији имао кованлуке и в0денице, у трговини ортаке, по Београду дућане и магазе; како је најпосле с новцима у Немачку побегао и т. д.

5) Гица Опран, Каравлашки трговац и бивши Милошев ортак, воји му је са Симићем та села и купио.

55) Димитрије Ратковић и Милош Урошевић, два Земунска трговпа, који једнако доказују, да им је Орбија још од Кара-'Борђијна

и, ПН о ВР

у У