Vukova prepiska. Knj. 2

КНЕЗ МИЛОШ ОБРЕНОВИЋ 661

81.

Ваша Светлости, ПЏремилостиви Господару!

( највећом жалости разумео сам овде ово дана, да ме непријатељи моји опадају код Ваше Светлости, да ја овде по каванама и на другим јавним местима говорим рђаве речи за вама. Боћ ми је сведок, да не само што сам против Ваше Светлости ништа не говорим, него се још трудим, да и оно што чујем, да и други за вама зло говоре, колико је год могуће, оправдам, доказујући или да није све онако као што људи говоре, или најпосле (ва оно, што се баш одрећи не може) да по времену и по опстојатељетвама друкчије није бити могло. О томе се Ваша Светлост можете најбоље уверити од вашега зета Г. Тоше Апи Баића, од кога мислим да овде немате бољег пријатеља. А п како би ја могао сад тако јавно против Ваше Светлости говорити, кад сам се дванаест година трудио, да добро и славно мњеније о вама разнесем не само по нашему народу, него и по другим земљама; и кад једнако милост Ваше Светлости уживам, и желим до смрти уживати! Та ја да могу начинио би, да од Ваше Светлости нема славнијега човека на свету, јер за мене већа казан не може бити, него да ми непријатељи ваши докажу, да нисам знао шта сам чинио, пли да сам лагао, фалећи онога, који фале није достојан. Из тога се очевидно доказује, да мене само опадају они непријатељи моји, који не могу да гледају. што ја и данас имам срећу дичити се милошћу и благонаклоношћу Ваше Светлости, и који су може бити ради, да вас, сопствене њиове ползе ради, заваде и омразе са целим светом.

И мени се доказује, да Ваша Светлост сила којешта против мене говорите и радите; но ја, имајући неоспориме знаке ваше к мени милости и благонаклоности, мислим, пли да то није истина, или баш ако сте што и рекли, да нисте рекли од зла срца, него или од шале, или у друштву уз реч. Тако би сам желио, да пи Ваша Светлост о мојој привржености уверени будите, и да не верујете никаким лажама. А ја се у Бога уздам, да ће још доћи време, кад ћу ја моју приврженост к Вашој Светлости и љубав (макар и после смрти