Vukova prepiska. Knj. 2

КНЕЗ МИЛОШ ОБРЕНОВИЋ

84.

Ваша Светлости, Премилостиви Господару!

Које од доктора Отвића, које од други овде на парлаторији разумео сам, да сте В. (в. издали заповест, да се у Србији не штампају књиге ни по мојој нити и по којој другој ортографији осим Олавенске; и да се књига поменутога доктора Стешћа „Сабор истине и науке“ сад по други пут у Београду на ново штампа зато, што је најпре била наштамнана без Ђ, Бри 1.

Из истините моје привржености к В. Ов. ја се усуђујем препокорно представити вам овде моје мњеније о томе.

1.) По свој прилици ни у каком народу нису у почетку писања сви људи почели одма једнако писати, него су писали, како је који мислио да је најбоље, док се по времену пристајући један уз другога, нису сложили на један начин писања. У гдекоји народа трајала је та неслога стотине године, као н, п. што Немачки списатељи ни данашњи дан, у највећем цвету литературе нису сложни. Али се не опомињем да сам чуо или где читао, да се и у каком народу правитељство у то мешало и списатељима зашоведало, како Ће писати пли 3абрањивало, како да не пишу; него је то свагда био посао приватни учени људи, који су се о томе препирали, доказујући сваки свога мњенија истину и вредност. Кад су сву Русији почеле књиге штампати вовим (грађанским) словима, једни су писали свуда % (место и), а 8 место 2, као што сведоче не само штампане књиге онога времема, него п Гречу Историји Руске литературе; па се правитељство у то ништа, није мешало. Знатни Руски сиисатељ, статски советник п каваљер, Јазиков, штампао јеу Петерсбургу сад нашега времена књигу без дебелога јера, па му правитељство за то није ништа казало.

2.) Ја добро знам, да В. Св. нисте ту заповест и наредбу из своје главе измислили, него да су вас на то нагоВорили они непријатељи моји, који ме у овоме царству опадају, да сам тштијун Руски и В. (Св. и да сам у тајним друштвима, а у Русији, да сам од овога травитељства тоткупљен, да Србе шокчим и унијатим. Ја имам довољне узроке, за цело мислити, да они В. (в. нимало бољи пријатељи нису,