Vukova prepiska. Knj. 2

киЕв милош ОБРЕНОВИЋ 678

слати ми је. За то се усуђујем препокорно молити Вашу Свјетлост, да би сте премилостиво благоволели заповједити, да се препоручи овђе каквоме трговцу, да ми ту великодушну милост вашу у одређено вријеме на квите моје даје (као од прилике што Курти даје Радомировићу). Ја не желим, да ми се даје свакога мјесеца, него само у одређено вријеме н. п. на Ђурђев-дан и на Дмитров-дан, или |-га Маија и 1-та Нојемврија; или мјесец, макар и два п три доцније; само да знам одређено вријеме, у које могу трговцу отићи и ту премилостиву помоћ Ваше Свјетлости на моју квиту примити.

Препоручујући се великодушној милости и покровитељству Ваше Овјетлости, и цјелујући вам десницу и скут с највећим високопочитанијем остајем

У Бечу |-га Августа 896. Ваше Свјетлости препокорни и благодарни слуга Вук СОтеФ. Караџић.

[Ориг. у Држ. Арх.; концепат и препис Вуков у арх. 0. К, Академије бр. 2852]

91. Високоблагородни и високоучени Г-дине!

Чест имам с радошћу послати вам приложену овде 96. Љ Комета, у којој је мало сравненије моје Грка са Србима („бтесћеп ппа Зегђеп“). Ово је, као што ћете и ту видети, још пређе године дана, писано за Ае. Лежипо; а како се онда онамо не прими, ја га зимус дадем Г. Сими Милутиновићу на поласку његовом одавде у Липиску, с молбом, да би та онамо у каквим новинама дао штампати, које он ево п учини, али на моју велику неповољност сам од своје воље (Бог га свети знао зашто) подпише име моје! Истина, да се ја овога сравненија не стидим ни мало, али би ми, чести и славе народа нашега (чега ради сам га јединствено писао), сто пута милије било, да је без имена-мога наштампато (да се очевидно не би могло рећи. да Србин Србе хвали); онда би се јамачно пи тамо у Српске новине из Њемачког узело, а сад не знам како ће бити: (ако би се и сад то учинити благоволило, онда би се име моје мотло са свим изоставити).

ВУКОВА ПРЕПИСКА П 48