Vukova prepiska. Knj. 3

ПАВЛЕ БЕРИЋ 605"

кои би ктели, да су оне анекдоте дошле у своме реду у Истори самој. Кодико људи толико ћуди. Ви пишите, а свет нек го-. твори шо му драго, само нека купује киљите, а за то ће се људи постарати, које натерати које наморати, еле ће се толико свагда пренумеранта наћи, да се кнљига може штампати. Митрополит већ ваљда је у Бечу, пишите нам шта ће израдити за владике. Мушицки је био тамо, шта вели“ „Нит се он толико нудио, нит сам га ја толико звао.“ Да му сеја нисам нудио то је истина, али кад сам ја устао да отидем, ни спомена о том неучинивши зашто сам дошао — мене Аџић тамо одвео — онда он, „молим, рече, још коју реч да рекнемо. Јестели ви рекне Апићу, овом Господину што помињали о оној ствари. И тако он мене баш озбилђом почне нудити својом службом п звати ме; али се ја из више узрока нисам могао одважити. —

Ја желим од вас скоро писмо добити, с истиним почитанијем п пријатељством остајући

У Бечеју 9-ог Септембра 828.

Ваш елуга и пријателђ П. Берић. [Споља :| Зешег Чез Неггп Тик Зферћ. Катаазсћаћв Фет УуеЊуејзћењ От, ппда тећгегег Стејећећеп СезеПасћаћел Мионедет Хо веђогеп ће! И. Тутћа Тугет.

(Напомена Вукова :| одговорено 7/19 Септ.

[Ориг. у арх. С. К. Академије бр. 2911]

14.

Љубезни и високопочитајеми Пријатељу!

Шиљем вам ова четири Надписа, да ји штампате у вашем

Забавнику, ако нађете, да су вредни, и да му зар кака квара неће нанети,

.