Vukova prepiska. Knj. 3

610 ПАВЛЕ БЕРИЋ

Жјелимљ вам добро здраваћ и болћ уваженше прштелљскогђ сообшценаи, сљ внсокопочитантемљ

Осталоћи Вашљ елуга покорнни

~ Џав. Беричљ. |Опоља :] у. Катјоу:ћа 5-т Моћсеђогеп

Нетта Илић бберћ. Катадгзасћ

Р-“ дег РАПозорће ппа Мионеде

тећгегег сејећгбеп Сезејвећа о.

Јозерћеђа4ћ ја дег Рлагјабеп (тавзе Љ 196. тнекуатћа па 1 5босК 2а' У/1еп.

[Напомена Вукова:] одговорено 31. Окт. 8383.

|Ориг. у арх. 0. К. Академије бр. 99151

18.

у Карловци 27. Ноемвра 838.

Високоучени Господине, лаобезни и високопочитавми придтела!

На ваше писмо одђ 31. Окт., што се тиче Писма на Миловука, толико имам одговорити, да сам се сад тек сетјо, шта смо се у вашон собици разговарали. Истина, да се немам ни пред ким правдати (ни пред Светићем) али ми 6 опет жао, што сам вам дао допуштенћ, да (макар како) штампате то писмо. Знате, како вели Синан кесеша Анђелку:

„Теке немои да заведеш кавгу, „Јер сам чуо од старије леди, „Ни за кога не добра кавга“.

Лазићу професору говорјо сам за пословице. Он каже, да он нема пословица увдно скуплђни него у Лекскону своме на своим местима; а ту би он млого времена требао, да све истражи и испише; а како ви пишете, вама би то скоро требало.

Наш Гд. протоснђел вгенје Јоанновичђ спралл се да вам неке посме пошлћ. 4 сам му рекао, да гледи какву згоду, како би од Добановачког неког Олешца, кога сам ну Сенто-