Vukova prepiska. Knj. 3

632 ДОДАЦИ

да В. Св. не би сам њиме увредио и тако дојакошњу вашу милостиву благонаклоност од себе одвратио. Сад пак чујући с различни страна, да је општа буна тамо против В. Ов. са свим готова, само што се није почела, усуђујем се послати вам га, мислећи, да вам ни чим боље не могу засведочити моју дојакошњу привржености блатодарност за милости, које сте ми показивали. Будите тврдо уверени, да у целоме овом писму нема ни једне точке, коју сам ја измислио, а тамо да се по свему народу не мисли и не говори. Кога год очима видите (само ако је способан за мишљење) знајте да су му те мисли у срцу; и кога би сте год запитали, па би вам што против томе казао, знајте, да вас, од стра, или из какога другог узрока, вара. Па и то пријатељи и приврженици В. Св. само тако мисле и између себе (где смеју) говоре, а остали додају још иљаду којекаки црњи и гори ствари. — Има још неколико (по моме мњенију) важни ствари, које би вам рад као тајне казати, али ји не могу писати, него ако ји желите знати, а ви ми изволите с вашим писмом послати какога вашега верног човека овде на парлаторију, само вас молим, да у то име не шаљете Цветка Рајовића, ни Панте Апи-Стоила, нити и једнога од СОпмића, а ја би најволео кад би сте ми послали Милосава Перуничића, једно зато, што мислим (из довољни узрока) да В. Св. поред свију погрешака, које је он учинио, и поред гоненија, које је за њи поднео (и може бити још подноси) немате вернијег ни приврженијег човека од њега, а друго, што би сам се најбоље у њега могао поуздати, да оно, што би ја њему казао, он не би казао никоме другоме, осим В. Св. (а други ко може бити да би још одовуд идући казао пре другоме, него В. Св.).

Желећи од свега срца да В. Св. ова писма примите за. знак моје истините к вама привржености и благодарности, и препоручујући се вашој дојакошњој милостивој благонаклоности, и целујући вам десницу и скут, с највећим високопочитанијем остајем

У Земуну 18. Августа 882.

В. Св. препокорни слуга ВА.

[Ове троје у арх. 0. К. Авадемије бр. 1898]