Vukova prepiska. Knj. 3

640 додАЦИ

У Оветога Петра граду, и то у царскоме кнвигохраништу видјосамљ собствено кназа Остромпра еванђелје, и као славенску древностљ преусрдно деливао, и то намћнивши за свакога данашнђга и будућега брата Србина.

Осимђ тога у истоме граду видјосамђ еднога чиновника и зрелога мужаф, да онљ у вднои кутици чува, као часно древо или другу коло светинјо, веданђ комадићљ огорбла дргета одђ очине му кућице елђмена, што му е изђ свега очинства и породице претекла одђљ Бонапартовога богомерзскога на Русспо нападен, и то када годљ отвори и погледа залте га и сузама, како в и предамномђ учинјо, и то сљ овима искреннмљ речима: „Ово в мол Светина и аманетђ Божли, ово е пи моега отца, мапке и породице мое знакљ и свђдокљ единви и напважнји, коп в мени одђ лрости и пресила запдићга и препросвђштеннога варвара спасенфљ, кадљ самљ ил едва могао, ишао и знао воздухомљ дихати“. Мене е то заиста тронуло тако, да самђ и а оно тада, пакђ и ово садђ пишући сузамљ умилена овбилђно оросто, дивећи се, и блатодарећи Бога, да се нарчестите чопство отечестволиоба и до напиманљји знатности простире и досеже, завидећи му при гоме, што л изљ паденш Сербје у 1818-мљ лбту ни онолико изђ мов приличне куће и очевине спасти и сачувати могао нтесамљ.

Истоме в Руссу име Антонђ Биреоковичђ, ако небудемљ ваборавјо, и да му Богљ да свако добро кљ онакоме ближнљлмобиву срцу! —

Ф. Ф. селђдув. Сб. М. С.

[Ориг. у Н. Библиотеци бр. 61. Изгледа да је ово било намењено јавности; и не знам ла ли је где штампано |.

(6, ТЕКЕЛИЈА — СТОЈНИ ХАСЕГУ

Чесетићишни Фче Протопоп.

Пришедши во здђенаа банн, п не видђвши вас во цервЕ, извђетихен, акшви в' хадом здрави находитеса, обчем много соболфанфо вам, п желало, вовжебнсте здравје опат обрбли.

Не менше миђћ опечалит вида церков томже слабом состониши, в> немже 1о прошлом лбта оставих, хота просих Г.