Vukova prepiska. Knj. 3

лодаАциИ 601

Л, МУШИЦНКИ — М, ВИТКОВИЋ | примих Јандар. “-тш 1806.

вљ Карловцђ 28. Декемв. 802.

Ллобезнни Брате!

Тр си се моему молчанио, знамљ, диви. Миелимљ да 'си и жали, да 'си се превартш у мени. Ни 'си се, вбрун лмобезнви Мишо, превари. Ни в хладностђ мол кљ твоен теплом леобви причина бнла тако долгота 1 молчана, но изшбилје твоихљ Аружескихљ чувствован, у твоему писму изливенимхљ, коима. 'самђ н келиј согласна возвратити. По пратио твоега писма жели самђ она, чуветвовани, кон 'су се онда у мене уселила, пространо ти излснити, но ни 'самљ имаш времена. Мов се желанје 1 дне на денљ продолжавало, но множество долженственнихљ дфлђ повседневнш чинило 'му в препатств1е. И такш хотетђи = теби многш писати, не писахљ ти ничто. Ето ти искрено извиненје, На послфдокљ шеташе ми еце четнри дна Ш ове старе тодине. Рекохљ у себи: јобђ уајаћа тле зоћа. И ево ти пишемљ. Желимљ ти шастливо теченје новога года, и молим те, да се не срдишњ на старо молчанје. Пиши ми чесље, у будуце ти нетђу сљ отвђтомђљ дужанљ остати. Пиши ми.

Поздрави Гавру нашегљ, п намоли га, акш се намолити да, да ми пише, да знамђ гди е, да му пишемљ.

(С Богомљ, и лоби лобашаго те

Лукана Мишицкога, АЕМ. Архујакона.

П. П. поче на (0. Отефана произведенљ самђ во Архадакона.

[Орит. у Нар. Библиотеци бр 18]

2.

Лобезнни Брате!

Ово 'чђе ти писмо предати Господин Дтректор СремскоСлавоштеки, Гершич. Он е мод мобезнђиши и искрениђћиши