Vukova prepiska. Knj. 3

додаАциИ 675

Сватнхљ ; ту, по скаванпо учиненоме мени, находисе Надгробини ваменљ сљ написанемљ Теронумлимљ. У Пожеги, чао самђ, да има велико собранје старнхђ книгљ и древнихљ Ракописојвљ Олавенскихђ у Римескомљ Монасттрио. Нашљ Монастврљ Ораовица храни нфчто старнхљ книгљ пи роскописшвљ у свов церкве звоникг. У Дароварг, у дворе Графа МИнковича видесе два камена, еданђ сљ написанемљ Римскимљ, штљ коега Сказателђ умћо ми е воспомнити ове рбчи: Глуо Соппиодо Ппрегафоге — — — Кезриђиса Тазвога; сеп каменљ штваленђ штљ пода у нашои церкви шбрфосе в сљ долнћ стране написанљ такш: драти каменђ Готскимљ или (О. Теронума писмомљ упоминћ име Геребенљ, и да ве овни бно Графђ. Кљ томб, что вамљ а нашао межде книгами Предкшвђљ моихљ, шалфиђ прекш Земона рачителств“ Вашем деветђ комада; шест ихљ ес“ вђ четвертр, два вђ осмошке мал, и сви пзђ Печатнђ воеводе Божидара, Вуковича штр Горичђ, Подгоричанина; деветки комадићљ, у мало осмешке или у 19. ест отђ тргдовђљ Хртстофора „Кефаровича, и весђ рфзанђ у мфди, но весма изодранљ. Междо первими шестђ, нфцни лишавашосе многагш, сви почти заглави; два вљ нихђ вс; топжде Служебникљ. Надобно по свимљ обравомљ мотрфти, врбо и у самои средн книге дрегда находе се историческа шбстонтелства ш негдашнћмљ ономљ, и первомљ нашемљ книгопечатанји. Знаменито находи се при конца џалтира, Вкента Векотича, сина Божидарова, 6љ свимљђ Сербскихљ даржавђ владђтелимђ и книжникшмљ посланје. Овни уалтирђ встђ штђ лђта = аф»ха; у моемђ Помнико книжескомљ шписанни ест многш поздши, штв л. = ахли. Када бодете слгжити се Помникомђ моимљ, изволите и штљ сихљ, ков ве не бн имали, каш сљ мое стране приложити. За ован кратђ морамљ намЂравано пстешествје мое у Далмацио, по причинм тамошнихљ нфкихљ шбстолтелствљ, штмбнити. Са свимљ тим молитићу Етскоца Кралћвича писменнш, да ми достави шписанје свио стар книга и рекописа, коп Он нашлисе у нЂговон Епархаи, било у Монастнрн, или кодђ церквећ, или у Овнценника и дрдги коихђ нибедљ лица: дотле може Богђ дати, да пл самљ тртндемљ до Дебровачкога книгохранилица. ГДБГОДБ бедемљ, бмтиће ми честе сђ Вами, Господине Шротосунгеле, у соштвфтетвио моћи столти. Акш 684 ве када недодмђвалисе ш мете пребмвана пили шрисеши моега, прекш Узка моега, гражданина и кепца Карлштадтскога, Тоанна Димича мор« ме всегда почитаема писма Ваша нашти. За сада просимљ Васљ, 43=