Vukova prepiska. Knj. 3

682 додаАаци

затлавјемљ: Рода Олавенскога почетакљ, равмноженје, породе и изроди. Состопсе у девет глава, коихљ перва служи снованфемљ свима прочима, нарицаемнмљ позоришами; иснованђемљ, каково до сада Тоше нје положено за писати ш вешма Олавенскима. ДЉло в трбдно и споро: сада шкончавамљ трећ; главу); но по ткричини домашни мом шбстолтелства, стбенфнн у ове опаке године, а наилаче шдљ скора, не могб напредовати, развђ сљ натегомђ и е талнјемљ. Печално ми, и, акшј и нје, чини ми се стндно, казатн, да ми ве потребно не манђ шбодренје чте словомљ, него и припоможенје достаткомљ ; ш! содашевленје шдљ високопревосходителства вашега наппаче! Благш народа, гађ има коб Меценатљ! Но тоце блаже ономг, гдађ списатели не морао ником; досадљивати! — Наши, мени познавји, иначе ревностији, кепце штетао вднако; аи не равемђвајо ш инаковон помоћи, кромћ пренгмераше кљ издантамљ, ков сд већђ многи, и правичнш, свти. — Мол лордђ ГлФордђ, кош ће изђ Корфа амш допћи у Мајо, и коп се радге моемд сочиненио, не бн ми шд рекао свое подпоре; но кљ (лавенском/ дђл; подпоре не-Славенске! — Јоше бин ми бмло жалје склонити се, какш ме овдђ неколика учена негде, и са соработанјтемђ нљиовнхђљ спбшности ради, да сочиненје мое издамђљ наппре у Маланскомљ ез6кд.

Моп Римлани Славенствовавши, на захтђије, мномђ 1талмански кош прешбдблани и прумножени, гдђ самљ и Аб. Добровскога некими малнми ш нљима ползовао се примбчајами, изшћи ће скорш овдђ на евђтђ, какш частица сочиненја г-на Јоанна Крелановића (благородца Задарскога римске церкве, богата списатела), ш шбрани древности Славенскога езнка противђ г-на Хагера. Реченнивш Аббатљ шбећао ми 6, списати и издати Славенстваоће Германе, подљ молчанјемљђ шетавлмоћи ми Еллине Славенетвовавше, кон бн ми у моемљ сочиненио бнли особитш благтонарочни, и ш коихљ величаишон удатности нје семнати се. Аб. Аппендни, ректорф гумнастема Ратбжанскога, писавшји у пртизанђ Славен. езнка двђ десертацје (г. 1806. и 1810.), коев, п пожестокш, реценатрао 46. Добровект, нада се, какш ми швла, до мало мђееши свершити вторви и послбдии томђ, у пол -листа, своега Варрона Тллуртческога, дбла у Ттал. езнкд ш почетку езнка Славенскога, и ш Народнма пили поселеншима кљ нђме принадлежнима.

Подвергавалоћи паки прилбђжно високопревосходителства вашега великоотеческом“ призрђнпо горђ шписанно садашнћ,