Vukova prepiska. Knj. 3

ДОодДАЦИ 698

брохоту и драгу моему, отновите; христолтобте, ков к' вдиновђрцем, и родолјобје, кое к' единородцемђ исповђдате; человђфколлобје, коим све себи подобне обимлфте — ова многостручна отношента Ваша, и висока чувствовани и медрованти, дао мени право, с: Вами сверх вдне касателне точке у Роду сербском свободно обходптисе, и с Вами говорити на онаџ отворенни начин, како ни Ваш характер неће превознесенте терпићти, ни моџ уничиженје. |

После себе и сродни свом, сваки блатонарочити човек дужан е о обшцен ползи Рода своега маелити, и по кадрости своећ обшеполезан бити. Ова дужност усугублавасе по мђри народнћ потребе, п могећства каждога човека; и стоп у совћети.

Шо мечителђ истергне, цо лицемфрђ измами, шо обманшик однесе, шо ласкателђ пзлаже, и шо нечалнни драги случан откину, све ово, с' овим, шо човек на излишества пространне жизни пждје, принадлежи у вану классу; сва ова лишенји невалио ни еднога трдна у книги они велики рачуна, кон се руком народном воде сверх доброволђни пожертвовани на обше ползу, кол сама опредћлавајо степен велики и мали, славни пи худи граждана пи родолобаца. Овако може ко бити жив човек, а мертав гражданин.

Многим лодма не даду коекакве страсти достигнгти до високога степена гражданскога; многим недостатак правога вкуса. Ллоди, о чему непмао понати, не умђду то ни желђти.

Обаче они моди, коп п равдм просвбшен имаду, и нарави украшење лучшим вкесом, средства у реками, — такови леди стое на двоепутпо: Или вдва дочекивати свако благовременство да благодђтелствуго и да се достопно прославе, или да падну у достопно презрбнее пи осужденје в' забвене у Роду своем.

Имена царева, витезова, светаца, и ини велики зовоми межева, остао у истори само дотле у цћни своеџ, док се може утверждавати о нема, да су били полезни роду человљђческом; иначе худие и чезну у ничтожество свое. Имена, на против тога. они добродфтелни деша, ков су по стави живота свога стопе свое благодђанами дуготерпними Родг своему замфченне оставиле, иду управо као и оне у безсмерте; и шо даже време бива медђу поздними потомками и гробом нљтовим, то већи плетдсе и стителнти вђнци на честну главу нмову од похвала и благослова. И ово в вдини превосходнђиши живот,