Vukova prepiska. Knj. 4
ВАСИЛИЈЕ Поповић 149"
[Споља :] Благородному Господину Вуку Стефановићу Караджићу ч. суда Бђоградскогљ. У Ббоградо.
[Напомена Вукова:] одговорено 28. Јануар. 851.
[Ориг. у арх. 0. К. Академије бр. 8069]
45.
Високоблагородни Господару Васо, мени љубезни и високопочитајеми!
Са особитом радости имао сам срећу примити ваше мило и високопочитајемо писмо од 18. овог мјесеца, за које вам непсказано благодарим. За мене је највећа срећа на овоме свијету милост Њиовога Књажеског Спјатељства. Истина да сам ја желио, а и сад би ми мило било, мој превод Јевангелија издати на свијет; но ако се топ немогбуде учинити (као што сам још јесенас, ту у Крагујевцу, надежду изгубио), ја опет Њиовоме Сијатељству и зато остајем дужан вјечну благодарност, јер знам, да су они то желили. — —
Ја мислим, да ће ваб ово писмо застати у Чачку код ваше љубезне Фамилије (коју желим да у здрављу нађете). Од новина то вам најважније могу јавити, да су Французи послали у Петербург Ерцога Мортемара, да предлаже Николи, да Русија не удара с војском на Пољаке, него да им да оно, што ишту, то јест: да им се да конштитуција онака, као што је Мапарска, па опет да остану под Русима.
Препоручујући се свагдашњој вашој пријатељској љубави, с истиним високопочитанијем јесам
У Бијограду 289. Јануар. 831.
Ваш покорни слуга Вук СтеФ. Караџић.