Vukova prepiska. Knj. 4

ВАСИЛИЈЕ Поповић 149"

[Споља :] Благородному Господину Вуку Стефановићу Караджићу ч. суда Бђоградскогљ. У Ббоградо.

[Напомена Вукова:] одговорено 28. Јануар. 851.

[Ориг. у арх. 0. К. Академије бр. 8069]

45.

Високоблагородни Господару Васо, мени љубезни и високопочитајеми!

Са особитом радости имао сам срећу примити ваше мило и високопочитајемо писмо од 18. овог мјесеца, за које вам непсказано благодарим. За мене је највећа срећа на овоме свијету милост Њиовога Књажеског Спјатељства. Истина да сам ја желио, а и сад би ми мило било, мој превод Јевангелија издати на свијет; но ако се топ немогбуде учинити (као што сам још јесенас, ту у Крагујевцу, надежду изгубио), ја опет Њиовоме Сијатељству и зато остајем дужан вјечну благодарност, јер знам, да су они то желили. — —

Ја мислим, да ће ваб ово писмо застати у Чачку код ваше љубезне Фамилије (коју желим да у здрављу нађете). Од новина то вам најважније могу јавити, да су Французи послали у Петербург Ерцога Мортемара, да предлаже Николи, да Русија не удара с војском на Пољаке, него да им да оно, што ишту, то јест: да им се да конштитуција онака, као што је Мапарска, па опет да остану под Русима.

Препоручујући се свагдашњој вашој пријатељској љубави, с истиним високопочитанијем јесам

У Бијограду 289. Јануар. 831.

Ваш покорни слуга Вук СтеФ. Караџић.