Vukova prepiska. Knj. 4

166 ВАСИЛИЈЕ поповић

виђети и с вама се разговорити, кад ји у повратку допратите ; но несрећом мојом онај исти дан у јутру увати ме особито јака грозница но при свему томе око 11 сати (по Њемачки) опет изиђем у Контумац, и чекајући вас онђе до пола дванаестог сата почне ме ватати зима на ново, зато побјегнем кући, надајући се за цијело, да ћете ви онђе ручати, па се чак пред вече у Бијоград вратити; но кад по подне дођем у Контумац на велику моју жалост разумијем, да сте се ви одма вратили на траг питавши за мене и траживши ме онђе. Не могу вам кавати како ми је жао, што сам тако био несрећан, те се нијесмо виђели; вама пак особито благодарим, који сте ме се у оном калабалуку сјетили. По том сам имао срећу, примити ваше високопочитајемо писмо од 6. овог мјесеца, из којега оне ријечи, „да будем у надетди и да ме милост Његове СОвјетлости не ће оставити“, пристале су ми на болестно срце као мелем на рану. Истина да се и сам томе надам и у сваком се догађају тим тјешим и разговарам, али ми се опет чини надежда тврђа и поузданија, кад и од вас таково што чујем. Молим вас покорно, да згодном приликом Његовој Овјетлости за мене скут пољубите, и да гледате за плату моју, као што сам вас у последњем писму (од 27. прошавшег мјесеца) молио, а ја ћу како мало по оздравим домаће послове уредим, одма тамо прећи, већ (ко да би ми ви од стране Његове Свјетлости време пребивања амо продужили и нов рок за долазак тамо оставили). Препоручујући се вашој сватдашњој пријатељској љубави, с истиним високопочитанијем јесам

У Земуну 10. Окт. 881. | Ваш покорни слуга, Вук Ст. К.

[Вуков концепат у арх. 0. КБ. Академије бр. 8081)

60.

Почитавмни Господинљ Караџићљ Лобезнни Пр1ателао!

При поласку момђ изђ Топчидера, имао самљ удоволљство почитавмо писмо ваше примити, п желио вашу, касателно плате,