Vukova prepiska. Knj. 4

174. ВАСИЛИЈЕ ПОПОВИЋ

послали, јер би сам рад на једно мјесто да ји пошаљем. Ја сам имао срећу слушати, ђе су Њ. Св. собом заповједили, да, ми се троје најљепше гусле начине; но оно, што се мене тиче, некако се по Њиовој заповијести свагда не извршује. у Земуну 18. дек. 1881. Ваш покорни слуга.

Џ. П. По свршетку овога писма разабрао сам жалосне гласе, да је Сингетал умрљо у Бечу за асталом а Чико Радомир у Циганлији на лађи. Бог да им душу прости! И ми ћемо сви кад који, за њима; него тешко грешну и омражену! Человђкљ ко трава, дије его тако цвфтђ селнвш. збиља! Чико Радомир не може ни умријети без моје штете: дужан ми је ва неке четке и за шувикс, што ми је у Топчидеру наручио, те сам му из Бијограда послао двије цванцике т четири паре, ако ни од куд не узмого наплатити, да му је Богом просто! Волим што је он мени остао дужан, него ја њему да сам.

(Вуков концепат и препис у арх. 0. К. Академије бр. 8084]

64.

Почитавмни Господине Вуче, Ллбезни прателао!

Данасљ пре подне имао самљ честђ, ваше почитавмо писмо одљ 19. т. м. примити, у комђ ми пре свега наступалоће празнике честитате. Благодарећи вамђ усердно на прштелњскимђ израженшма, желећи и вами и вашоћ почитавмоћ Фамилтт, да вамђљ наступавћа нова година поволђно здравлђ пи свако задоволљство са собомђ донесе, непропуштамљ авити, да вамљђ на шисма ваша изђ ти узрока одговорро нисамљ, што самљђ 1-во у време, кадђ самљ прво писмо ваше одљ 31. 8-вра примо, у Чачку бо, гди самђ толико кућевнм послова имао, да самљ одговорђ на писмо ваше до повратка мога у Кратуевацљ одложити морао, а 2-то што самђљ одма по одласку моме у Крагуевацђ поболео се (:од црвенога ветра: и донде замотаномљ главомђ собу чувати морао, докђ се међутимљ Г. Радичевићу путђ у Београдљ неотвори, кон вамљ е све оно устмено казао, као што бб вамљ 4 самђ одавде писао, и за то самљђ