Vukova prepiska. Knj. 4

178 ВАСИЛИЈЕ ПОПОВИЋ

било, зочерђ у прилици сва она изражена представити Милостивомљ Господару нашемљ. Нова Овфтлостђ саслушала е милостиво оно, што излажете и благоволила е заповћдити, чини ми се ЛИкшићу — да вамђ се пошлђ савђ единомђеечнни аплукљ, кога велџте, да нисте примили; за проча пакљ зактевана ваша, ништа ми друго одказао нје, већљ само сожалително и на кратко изговорјо 6 слбдуће рбчи: „ЛА познавмљ и самђ, да е оваи човекђ достолнђ сожалфишм, но кол фаида, кадљ е сакатђ. слабљ и немоћанљ. Да е Богљ дао, да в колико толико здрави, могли Он га зарђ наместити гди годђ, п дати му на уживлађић свов плату, као што му ви дата бнла, пакљ нека бн се занимао сђ полезнимљ дблима у отечеству нашемљ. Давати му пакљ на уживлћић одовудђ по нфгову зактеванло какву пензио, а онљ живити у туђемљ царству, то ми се никако не свиди, ибо шта ли ће после на то рећи онаковм, коп данасђ овде служе, и кои добро знаду да Срба 10штљ нје у стано, пенаје коме нибудђљ давати, кадљ и сама нуждава се у многоме. Хвала Богу слушао си и самљ, шта су ков ком говорили и пре, кад су за оно прво писмо нђгово чули, а шта ли су и ономадђ овуда противљ тога роптали!“ Ово су, прштело! Господареве рфчи, а изљ нђи се ласно може видити, да е онђљ наклонфнљ вама, п да кодљ нђга нисте у никаквои замђрки. Но сверху свега тога право да вам кажемљ, ви сте добро погодили, што велите, да 6 овде претежна отозишље страна, и доиста она млого дђиствуе у тому, да се не може изходатоиствовати оно, што желите. 1 ћу вамљ овде напоменути и нека лица, Кол су вашон желљи противна, и башљ она, на кол мислимђ да ви и не саните. Давидовићљ е првни врагђ, за нримљ слбдув Стешћљ и Радичевићљ, а овде познао сам пи Швфтка за таковога, ибо и онљ е ономадљ почео нешто мумлати противђ васљ, а и Боку Протића опазјо самљ вданђ путђ у Кратуввцу гда за васљ узљ разговорђ поче држати Давидовићу страну. Давидовићљ упрео се одђ пре н виче на васљ, да никако неимате право, зактевати пензио, и кадљ б6 вели видјо, да ће то Господарђ одобрити вама, сматрао бн оне новце, као да бм изђ нфгове кесе изашле. Шта в вели заслужло Вукљ, да пензно одђ Србе иште, и коле Сербја, да иностранцима пенаје даве: правје бм, вели, било, кадљ бн се пензје давале, да се Грмало да. Стешћљ му е секундирао, и управо викао, да ни ви ни ваша досадашна списан имало какво уваженје кодљ икога изђ учене класе, и