Vukova prepiska. Knj. 4

198 ЈОВАН МООТАРОКИ

Тома Пантић прави тестамент: и по моме уму, оставиће Савви вашему новаца !

[Споља :] Ап Феп Негтл Негтп, Ра! џооп сћетод Аљтисеђеп па Есктајетсћет Сојјећашззе, бег офаде Гопаот. У/лепп.

Назсе Шњћегаз рјасеаћ Оопто Катадаиз ппталтаге. _ Мозђатвку.

[Вукова напомена :] одговорено 26. Нојемвр. (по нашему).

[Ориг. у арх. 6. КБ. Академије бр. 8098]

И Лљубезни прашине!

(ретнем данас Симу Шићара: те ми и данас ви на ум паднете. Дај, помислим у себи, да штогод пишем, ако п јесам неволђан до зла Бога: што нисам овога прошастога вашара, као што сам се надао, добио новаца. бдва диплому Прокатореку искупи, и себе пре 8 месеца публицира; сђ намјеренијем овде и дотле заостати: док се не отвори пут Е званију, к срећи. Имам до душе посла, али слаба плаћа: или што тешка настао времена; илп што сам сирома прокатор; па ми чимгод зубе примажу. Ако се до мало времена не промене талпја: онда јали у импостуре ударити, јали у Турке отићи морам. Мени се чини што си год поштенији, све то горе по тебека. Ја познаем неколико нђи, коп су заслужили, да дођу у лад; и преко свега тога криве капу: а и идан, да што најманђе учиним, што би против правде било, зар бн свиснуо от стра. Ако је от Бога, што ми је моја судба овако горка: нека!

Дај што да гукнем п за будуштега, Несторовића, красна и поносита „бившег“ сина, који је за 15 дуги година много (којешто) народу починио. Толико је и на место Несторовића. рекурпрало, да се и сама конзилија удивила; и то којекакви ! Између остали јесте и Јосић: кад га Берић запита „а што