Vukova prepiska. Knj. 4

ЈОВАН МОСТАРСКИ 208.

за годишићгђ мога тамо пребмвани видјо, тако пи мо истор!о, после мога из Далмаше повратка, вама обширно описати. (во би за васљ, нарочито што се Далмаши односи врло интерессантљ бмло. бдно опетђ не могу оћутати, да вамљ не кажемљ: да самђ, враћаоћи се, моремљ, дошао у Задарљ, и оданде видјо савђ широмљ Раванљ Котарљ. — Али морамљ и ово рећи; да су Далматинци народђ, кон в ове Србе у Бачком Банату и пр. племенитниљ тела и срца свопствомљ и добродђтелми превозишао. Да нисамђ бупцу мошо, кооо самљ за жену узети мн“ слло, красну а п богату девопку оставјо, и у Далмацио зато, преко гора каменити, у ономљ пештанскомљ капутићу и чизмипама ишао (увато ме снегљ кодљ Брода и прамо до саме Далмаше) да кретоноша постанемђљ а по томљ Владнка постанемљ; него да у ономљ деателности ширемљ вит... мното И много добра, за народђ чинимљ. Зашто крстови ит. д. за мене толико чини колико играчке детске. Кадђ ше бнти могло, што самђ желро п чега самђ ради тамо боловао зими, а лети врућину трто, врато самљ се. Ја могу казати и засведочити, да никада невалао човекљ бно нисамљ, али пто в истина, да тако поштенљ п добарђ никадђ бно нисамђ, кано у Далмаши. Ја сам себе сасвимђ одрекао, но и путити за 11 месеци нисамђ ктео!!! Чевао самљ се и чевао бискупа, да му се што не деси, и да се какова промена, докљ самљ = тамо, не учини. а кадљ самђ замотрјо да злоба између бискупа и народа све то већма бива: онда самђ пошао у Мамарску! На мене се бискупљ тужити може, што и по нђговон ноти играти ктео нпсамђ, али народ е мене лгобло. Када самђ у Галпо улазо, ово су ми говорили: образђ ти светлао кудљ годђ ишао, да е срећа била да те ни познавали нисмо, кадђ намђ тако одлазишњ: Ја шта ће наша дица ако намђ се ти не вратишљ. Ја отђ ни никаково писмо примити нисамђ смео, боећи се свашта!

Пачирђ, Пачирђ село, у коме болугоћи п тешко ндикутоћи, ово 4 године пребмвамђ, вест ми се тако омразило, да а кадшто у собици запевамљ, да се све ори сва широмљ долина пачирска. Мол хроническа болест никада се не у таквоћ сили показала, као у Пачирг, може бнти променомљ климата. Ја самљ дваредљ на самрти бно. Ја самљ боловао безђ отца и матере, безђ брата и сестрице, безђ веренице лробе, никога имао нисамђ, да ми нде мое са мномљ дели. У болести тежкоћ, кадљ самђ се савђ осуппо бно, морао сам Мапарски езикљ учити: овад ме е данашнђи мом животђ и