Vukova prepiska. Knj. 4

210 ПЕТАР РИСТИЋ,

милив било видити, копили в бно лепџши и накићени; наипаче ићговђ Мађарски Катана, п Славонски Апдекљ! Колико пе имао воло китити, толико и е умео лешше изабрати. Онљ ви у овимљ велику своло радост и увеселенје полагао.

Шта бн овап радо јоште, да в постао Митрополитомљ); Каквота ли би онљ знао првога Матната Србског представлати; Но том« Обдба недаде. Боди му дакле вђчна паматр! У нђмг издмире можко племе нђгове Фамилје тако дакле, после смрти Материне припада Опахилбкљ Фишкоеб Кралђвскомд. Ето ти племена и Фамиле'! Ето блага, добара и имфиј! Чив нје бело, чиели неће бити! —

Весма би васљ Господине! лепо мол1о, ако 66 сте ми тб лобовђљ хотфли указати; сирђбчђ, приликомђ каквомљ ако 06 сте се могли састати тамо, с моимљ ифкимљ Карловчаниномљ, Џавломђ Мишковићемљ, да га поздравите од мене, нека ми разбере и одпише “) поштоби се могао тамо добити вданљ лепљ серблански гднђ, величине, за стасне и високе моде, кое 6Н се после чинило приликомљ пренети овамо. — Повдравите и нашега Шрофесора Шало, ако е већљ прешао тамо. В' прочемђ препордчаоћи себе вашен лобви и благонаклоненцо, шетавмљ

у Карловци (-то Новем. 880.

вашљ нижанши елсга Петарђљ Ристичњ.

АЕ

[бпоља:] Вееокоученом Господино Вака Стефановим, илософије Доктор5, Санктпетедбаргскога волБнога општества Ле битела Раеке словесности, и Краковскаго ученота дрдштва членз кореспондента, Господина веесокопочитавмом5 в' Бблеградћ.

[Ориг. у арх. С. К. Авадемије бр. 3104]

= П. П. Или као што самљ могао раз5мети, да се писма одтбдљ амо шилђбћа» отварало, то бм волео, хота да шје у тимљ никаква тапна, да ми МУпшковићљ 1орбчи по каквимљ трговце, него да ми пише; зато, шо нисамђ раде. да ми дрбги раззмева мое веци. —