Vukova prepiska. Knj. 4

УРОШ ВОЛИЋ 12

вратити, ббдећи да самљ неспособанљ трговацљ, пакљ и нисадљ могао продати: слђдователно молимљ, да ми навначите место, кода бм вамљ даномљ приликомљ такове послао. Сљ Београдомљ п вообце са Сербломђ опасно в нами сообшешта имати, и тога ради, премљ да самљ желло, нисамљ смео тамо писати вамљ);. на нђко класе; моди имасе особито вниман1е.

У призрђицо Г-дна Балаицкогљ мега вамљ кавати, да 6 онђ смоешенљ, што нема надежде извветно ухлђоленљ бнти на оноп страни, а и та самђ соболћанеемљ нђговоћ седбини; сложба мо е такова, гди б6н морао собственно притижавати имћнје, да шт свомљ леб; дрегомб сложи, кодљ нђга сиромаха не само што имфи таковогђ нје догодилосе, него што деца, колмасе по природи умножава, све ввшше и више (Ф оногљ малогљ, што има, укидаво, п тако жалостно бддацност, — ако не бон станђ променго, — за нфга преправлио. Ви право имате, што кажете, да 1оштђ нје време дошло, кадљ ће се лоди за Сербло по"требни тражити; и ш такш седимљ, а и нбмое говоримљ, да се претрпи: Но чедна е стварђ, кадђ човека нежда гони. Искао в ветђ допуштенђ ( всевнс. Места, да пређе тампш сљ фамилромђ, п такш рећи спремлосе пдте, пакљ топервљ сад незна, кодаће“ Помозите мг ако можете, у договора с прлателљи, нећете недостолномљ помоћи, и нећетесе калти, што сте га помогли. И бн ФШ мое стране желло лично сљ вама састатисе п пространнш (0 гдикоимљ стварма извђетитисе, што не мого захтевати, да ми писменнш сообшите; ничим манђ надамсе говор вашемљ п краткомђ извђценио о вашимљ Фношенјама, а равнт Г. Г. Давидовича, и Теапловича, копма, мОлимљ, поздравђ моп авити, и почитанје шеведочити — драге Г-дд не по знаемђ —=

Спроћу васљ шестаемљ свагда сљ непремђбннмљ високопочитантем У Вершце 28. Окт. 581.

покорнни слога Урошљ Воличљ.

[Споља:] Ап Феп Ууоћјеђогел ппа Носћавјећгеп Неггп Ти Зферђатотв Каталвт Посћог дет РАПозорћје ппа тећгегег (тејећтћеп (тезе асћа еп Согезропдатепдеп Моспеада ту зета.

[Напомена Вукова:| одговорено на Митровдашп 881. [Ориг. у арх. 0. К. Академије бр. 8503]